Uloga roditelja u razvoju dece je ogromna. Tokom detinjstva se formiraju temelji naše ličnosti, a kao mali i nezaštićeni u potpunosti zavisimo od svojih roditelja. Ako nam oni pružaju ljubav i podršku, ako su nežni i posvećeni to ima snažan uticaj na ono što će dete kasnije misliti o sebi. Isto tako ako su roditelji fizički ili emotivno odsutni, ako su previše kritični, ako je dete stalno izloženo osuđivanju i "spuštanju" od strane roditelja, ono će izrasti u osobu koja je nesigurna, koja ne voli, ne poštuje i ne vrednuje sebe, što leži u osnovi većine problema koje imamo kao odrasli ljudi.

Međutim, ovde se ne misli samo na taj period kada se dete rodi, na vaspitavanje, ljubav i zaštitu koju smo kao roditelji dužni da damo svojoj deci. Ovde se misli i na to da na svoju decu prenosimo mnogo sadržaja kojih nismo ni svesni. I baš zbog toga smo dužni da radimo na sebi, da se čistimo iznutra, da razbijemo sopstvene emotivne i energetske blokade, kako bismo bili u stanju da što više damo svojoj deci. I ovaj proces treba započeti pre nego što se odlučimo da postanemo roditelji jer svaka energija koju nosi roditelj pre nego što to postane, predstavlja energetski zapis koji se prenosi na dete. Mislimo da roditeljska uloga započinje tek onda kada dobijemo decu, a u stvarnosti ona počinje mnogo pre toga.

Doktorka Mirjana Micović, pedijatar Doma zdravlja Stari grad i Reiki terapeut i učitelj, nam je objasnila zbog čega je važno da se pripremimo za roditeljstvo, na koji način to možemo da učinimo i zašto su Reiki i druge duhovne metode korisne za svakog roditelja. "Vrlo je važno da mladi ljudi kada planiraju porodicu rade na svim aspektima svog bića. Energetski nivo majke i oca je izuzetno važan pre nego što dođe do začeća i zato bi svako ko želi da bude roditelj morao pre toga da radi na sebi, da rastvori sopstvene emotivne blokade, u čemu mnogo mogu da pomognu tehnike kao što je Reiki. Na taj način deca neće naslediti teške energetske zapise od svojih roditelja. Priprema za roditeljstvo je jako važna, isto kao i sam trenutak začeća, jer dete ne nastaje samo u onom trenutku zanosa, već se stvara mnogo pre toga."

Sve što čovek nosi u sebi prenosi se i na njegovo dete. Ako su roditelji srećni i zadovoljni, to će preneti i na dete. Takođe, traume koje nismo razrešili i koje nas tište, ne samo da nas blokiraju u samoostvarivanju, već ih nasleđuju i naši potomci. U tom smislu postoje dve vrste nasleđivanja, spiritualno i od predaka. Spiritualno nasleđe je ono što naša duša nosi iz prošlih života, i prenosi u novi život koji je dobila. Od predaka nasleđujemo gene, izgled, ponašanje, karakter, ali i zapise koje su oni u sebi nosili. Smatra se da sedam generacija unazad ima uticaj na naš sadašnji život, što znači da sve ono što mi sada radimo utiče na narednih sedam generacija naših potomaka. Zato je važno da budemo svesni odgovornosti koju imamo ne samo za sebe i svoju decu, već i prema nekoliko narednih generacija. Sve ono što mislimo, radimo, osećamo, kako se ponašamo prenosi se u budućnost. Postavlja se pitanje kako da otkrijemo energetske blokade u našim životima, za koje znamo da nismo lično odgovorni i smatramo da su ničim izazvane, i kako da se oslobodimo tog nasleđa od predaka.

"To su uglavnom trenuci kada je u nekoj porodici došlo do ubistva, do abortusa i do odbacivanja nekog člana porodice, odnosno kada se svesno trudimo da zaboravimo da je neko postojao u našoj porodici. Pre svega se misli na one ljude koji su odbačeni ili zbog svojih postupaka ili zbog toga što su, na primer, bili bolesni. To su oni članovi porodice kojima je bilo potrebno prihvatanje, koji su bili željni ljubavi, ali im je umesto toga uskraćena pažnja i podrška. Onda se ta duša, koja je odbačena, prosto nameće narednim generacijama i ometa ih.

Energija koju je odbačena duša nosila nije nestala i ona kao da pokušava da podseti svoje potomke da postoji. Kroz sistem Porodičnih konstalacija je moguće da se 'prisetimo' događaja iz prošlosti koji se nisu dogodili nama lično, ali su imali uticaj na nekog člana naše porodice, pa su na taj način imali i posredan uticaj na nas. Porodične konstalacije su jedna od najboljih metoda da se razreše blokada koje su nastale u prošlosti i koje smo nasledili od predaka."

Ljudi koji planiraju porodicu, a koji osećaju da imaju "neobjašnjive" energetske blokade trebalo bi da se podvrgnu Porodičnim konstalacijama, i da tako pročiste sebe od negativnih energija nasleđenih od predaka. Ako to učine na vreme mogu da budu sigurni da će njihova deca rasti zdravije i sa manje problema. Osim ove metode, sve duhovne veštine među koje spadaju Reiki, Joga, meditacija, Prana healing i slično će nam pomoći da se vratimo našoj izvornoj prirodi, da se pročistimo od duhovnih ostataka koje nosimo u sebi, a koje nas blokira da budemo najbolji što možemo. Za sebe pre svega, pa samim tim i za našu decu.PageBreak

Vreme za promenu

Naravno, nikad nije kasno da počnemo da radimo na sebi i da se menjamo nabolje. Čak i kada su nam deca već velika, svaka promena koju pravimo u sebi imaće uticaja i na njih. Doktorka Micović ističe da je dovoljno da jedan član porodice, najčešće majka, radi na sebi, pa da to ima dubok uticaj na celu porodicu. Kad jedna osoba postane pozitivnija i srećnija oko nje se šire dobre vibracije, koje prvo dopiru do onih najbližih - do dece i supružnika i na nežan način menjaju i njih.

Ako ste vi kao većina ljudi, pa niste razmišljali o tome šta ćete sve preneti na svoje dete pre nego što ste postali roditelj, u svakom trenutku svog života možete da se okrenete jednom drugačijem pristupu roditeljstva i da time obradujete svoju decu. Doktorka Micović pričala nam je i o značaju prenatalnog perioda, kao i o tome koliko je važno da od starta pristupimo roditeljstvu, rađanju i podizanju dece na prirodan način.

"Dete prima sve informacije već dok je u maminom stomaku i sve što majka proživljava, proživljava i dete. Čuje zvuke, govor, učestvuje u svemu što se dešava oko njega i zato se u poslednje vreme sve više govori o prenatalnom periodu kao jednom od ključnih. Samo rođenje je najstresniji trenutak u životu svakog čoveka. Težak porođaj može da ostavi bolne tragove na malo novorođeno biće. Dešava se da se beba zaglavi u porođajnom kanalu, pa da je izvlače vakumom, ili se rodi sa obmotanom popucanom vrpcom oko vrata. Da bi rođenje bilo što lakše i manje traumatično za novorođenče, važno je da porođaj bude prirodan. To znači da se vrši u prirodnom stojećem ili klečećem položaju, i da majka tokom porođaja prati i sluša svoje instinkte. Takođe korišćenje epidurala remeti prirodan tok porođaja zato što majka gubi osećaj za kontrakcije i zato sama nije u stanju da proceni kad treba da se napne kako bi pogurala bebu. Ja sam kao pedijatar primetila da ima mnogo dece koja dođu na tu prvu kontrolu sa takozvanim motoričkim ispadima koji se javljaju kao posledica epiduralne anestezije odnosno nemogućnosti majke da se napne u pravom trenutku, što je stopiralo prirodan tok porođaja."

Ako je mama Reiki praktičar, odmah nakon porođaja može da uradi tretman svojoj bebi i da tako ublaži i rastvori traumu rađanja. U prvim trenucima je najvažnije da se bebi pruži što više ljubavi, a to podrazumeva što više fizičkog kontakta sa bebom, česte podoje (na bebin zahtev), milovanje, tepanje, jednom rečju pružanje nežnosti bebi kako bi se osećala dobrodošlom i prihvaćenom.

"Svaka beba je ličnost za sebe. Mi pedijatri srećemo i bebe koje su izuzetno zrele za svoj uzrast, to im se vidi iz pogleda. Bebe često znaju šta hoće i njihove želje i potrebe moraju da se poštuju. Dakle, ne prilagođavanje bebe sebi, nego naprotiv, prilagođavanje sebe tom majušnom biću. Zrelost roditelja, odnosno pripremljenost za roditeljstvo je mnogo važna. Nije svako sposoban da bude dobar roditelj, i ne treba svako da se trudi da to postane. Sve je više ljudi koji se odlučuju da budu roditelji kako bi ispunili neku obavezu prema porodici i društvu koje to od njih očekuje, iako za to nisu sposobni. Neki ljudi ostanu deca celog života, i jedva da umeju da brinu o sebi, a kamoli o detetu."

Doktorka Micović ističe i da je prerano vaspitavanje deteta potpuno pogrešno. Moramo da se potrudimo da se od starta prilagodimo bebi, da poštujemo njen bioritam, umesto da namećemo svoj. Isto tako je važno da ne zanemarujemo svoju decu. Malo je onih koji su uopšte svesni da to čine. Sve je više dece koja sate i sate provode ispred kompjutera i televizora, dok se roditelji ni najmanje ne bave njima. Jedno istraživanje je pokazalo da roditelji predškolaca sa njima pričaju svega deset minuta dnevno. A da biste uopšte poznavali svoje dete, da biste čuli kako razmišlja, da li ima nekih problema, kako mu je u vrtiću, morate da razgovarate sa njim što više i što češće. Još jedna greška koju roditelji prave je da prečesto vode decu u igraonice u kojima ona nemaju kontakt ne samo sa svojim roditeljima već ni sa drugom decom, jer se svako dete igra za sebe.PageBreak

Nežnost iznad svega

"Moramo da naučimo roditelje da što više drže decu u krilu, da ih maze, hvale, a manje grde. Nažalost, ljudi nemaju vremena i preokupirani su materijalnim stvarima, ali sve to materijalno nema nikakvog smisla ako dete ima problema u razvoju, ako ne može da se uklopi u sredinu sa drugarima".

Da bi roditelji bili psihički i emotivno stabilni, da bi dobro funkcionisali, da u njihovom odnosu nema svađe, brige i svega negativnog što bi moglo da uzruja bebu i dete, važno je da se bave nekom od duhovnih veština koje za cilj imaju da nas uravnoteže. Reiki ima tu moć da nas vrati sebi, da nas poveže sa našom izvornom i čistom suštinom, a to će nam svakako pomoći i da budemo dobri roditelji.

"Osim toga, Reiki je kanalisanje energije koja je pretočena u ljubav, a bez koje ništa ne bi moglo da postoji na ovom svetu. Ona se nalazi bukvalno u svemu, ali u različitom obliku. Kada se rodi dete ono je potpuno u skladu sa tom energijom, sa tom ljubavlju. Ono je potpuno otvoreno prema svetu, nema ružna iskustva, ono voli svakog. Kad uzmete bebu, više vam ne treba Reiki terapeut jer je beba sama po sebi živi Reiki.

Ali vremenom, nažalost, deca prestaju to da budu. Sa prvim lošim situacijama, ali najčešće kada krenu u vrtić, kada krenemo da ih vaspitavamo i da ih uobličavamo prema društvenim normama, ona počinju da se udaljavaju od životne energije koja je do tada u njima dominirala. Tada dete dobija svoj energetski kalup. Sve ono što dete jeste, njegova kreativnost, volja, talenti moraju da se prilagođavaju onome što kažu roditelji i vaspitaći. Tako dete postaje ono što mi želimo da bude, a ne ono što u suštini jeste. I odrasta tako ukalupljeno. Kroz metode kao što je Reiki, dolazimo do toga što jesmo. Poenta je u povratku sebi."

Svaki roditelj može da olakša razvoj svog deteta tako što će sa njim što više razgovarati, pokušati da ga razume, i izađe u susret svim detetovim razumnim potrebama. To ne znači da detetu treba da se kupi svaka igračka, dozvoli svaki hir ili da se dete hvali u svakoj situaciji. Dovoljno je sa detetom uspostaviti blizak i nežan odnos, bodriti ga i bezuslovno voleti.

Roditelji treba da pomognu svom detetu da prevaziđe svaki eventualni stres koji može da doživi (kada ga na primer ugrize drugar u vrtiću, ili kada ga izgrdi vaspitačica). Ako uz roditeljsku pomoć dete rastvori i prevaziđe traumu koju je doživelo, ono je energetski očišćeno i to negativno iskustvo ga neće više mučiti. To se postiže kroz razgovor, razumevanje i prihvatanje, a Reiki praktičarima je i nešto lakše.

"Roditelj koji je Reiki praktičar svakog dana pred spavanje može svom mališanu da uradi skraćeni Reiki tretman, pošto deca nemaju vremena za pola sata koliko tretman inače traje. Za decu je dovoljno da im mama stavi ruke na glavicu i na srce i da dete tako smireno i bezbrižno zaspi. Kod deteta se tako stvara osećaj sigurnosti, voljenosti, a istovremeno se razgrađuju traume koje dete u svakodnevnom životu doživljava. Na taj način se sprečava gomilanje negativne energije koja kasnije dovodi do energetskih blokada, a one dalje vode u bolest.

Tretman se izvodi preko odeće, mada kada se radi sa decom još je prijatnije da se dlanovi prislone direktno na kožu. Kod odraslih se izvodi u ležećem položaju, ali je to kod dece malo teže. Energiji (ki) je potrebno pola sata da prođe kroz organizam, pa tako i tretmani za odrasle traju pola sata. Izvode se tako što se dlanovi postavljaju na određene tačke na telu koje se poklapaju sa čakrama i na taj način se energija usmerava na mesta na kojima postoji energetski zastoj. Deca teško da imaju strpljenja da miruju pola sata, pa je moguće tretmane raditi kraće po pet do deset minuta, u položaju koje dete dozvoli. Možete da ga držite u krilu ili da izvodite tretman dok sedi ili se igra. Dovoljno je da položite dlanove na određene tačke i da energija poteče."

Ako se blokade nagomilavaju iz dana u dan, možemo očekivati da dete u tinejdžerskom i odraslom dobu često ima probleme sa koncentracijom i zdravljem. To je sve usled nagomilanih trauma, koje ne moraju uvek da budu negativne. Baš zbog toga Reiki ima veliku važnost u odrastanju dece. Ovom veštinom bi trebalo da ovlada svaki roditelj kako bi pre svega sam postao uravnotežen i usklađen sa kosmičkim vibracijama, a zatim kako bi imao ogroman pozitivan uticaj na svoje dete. Najbolji lek za bilo koju detetovu boljku je roditeljska ljubav, koja je sposobna da zaleči svaku ranu, ublaži svaku bol i prenese radost voljenom biću.