Hoću da znam

jednu stvar.

Znaš kako je to,
ako gledam kristalni mesec,
crvenu granu spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput malih barki što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava što prolazi kroz moj život
i odlučiš da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti da ću toga dana,
toga časa dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali ako svaki dan, svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja,
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

PROČITAJTE JOŠ:

Najlepša pesma za decembar: Duša, Aleksa Šantić

Najlepša ljubavna priča: kratka priča o slanoj kafi raznežiće svako srce

Da li ste pronašli svoju srećnu zvezdu: ovaj crtani film nas uči kako da ostvarimo želje

Izvor: Poezija noći