Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim,
mada smo različitim putevima koračali,
tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim,
i uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo,
i u leta kovrdžava sa preplanulim licima
pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo,
pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli,
i vetar kišama umio sivo popodne ogolelo,
a putevi se dužili i raskršća se žudela
za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi,
dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu,
i vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom,
da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja,
jer znam: na nekom raskršću neću te videti više,
pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja,
i pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza,
i sa vetrom - drugarom otići nabranih veđa,
jer meni život prestaje ako siđem sa staza
i pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

PROČITAJTE JOŠ: 

Najlepša ljubavna pesma za romantične i zaljubljene: Volim te nad čitavim voljenjem

Ljubavna pesma: Iskra Tanodi: VOLIM TE

Pesma o miru: dok koračate, recitujte je u sebi i krenite putem radosti

Izvor: Poezija noći