Svaka žena može da izgleda sjajno i bez šminke, tvrdi Kat James, autorka knjige Istina o lepoti.
Ako je suditi po vestima, izuzetno velik broj ljudi ubrizgava botok ili puni bore veštački proizvedenom hijaluronskom kiselinom. U potrazi su za večnom mladošću, lepotom, najboljom verzijom samih sebe. Čini se to kao lavina koja je krenula velikom snagom i koja se ne zaustavlja. Istina je da svi želimo da budemo lepi, no je li to zaista odgovor na naše želje? Mnogi dermatolozi smatraju da je došlo vreme da se upitamo gde je tome kraj (primeri su "ispeglane" glumice koje izgledaju kao porcelanske lutke) i pozivaju da pokušamo da se sagledamo holistički, iznutra. No, šta je to uopšte prirodna lepota? Ako je ona, kao što joj samo ime kaže, prirodna, verovatno je u nama. Dakle, potrebe za stranim supstancama u našem telu, na kojem ne možemo zaustaviti proces starenja, ali ga možemo usporiti, nema. Ono što zovemo prirodnom lepotom zapravo je slika stanja organizma, načina na koji živimo i na koji tretiramo svoje telo. To je naš holistički tretman samih sebe. A tretmanima poput dobre stare akupunkture, snom, kremama sa zaštitnim faktorom, unošenjem zdravih supstanci i hrane pune vitamina, kretanjem... punimo baterije, slavimo svoje telo i osećamo se bolje. Na taj način ne samo što izgledamo bolje spolja već se bolje osećamo i iznutra. Zašto to sebi ne bismo priuštili? Bez noža, molim. Zaboravite "reži me". Daleko je to od eliksira mladosti.
Nazdravite vodom
Da, svi to znaju, ali mnogi se prave da ne znaju. Pita me prijateljica: "Zašto mi je koža tako suva, a imam super kreme, idem kod kozmetičarke, dermatologa..." Tek onako, pitam: "A koliko vode piješ?" "Pa, malo...", kaže. Onda, o čemu mi pričamo? Često nismo ni svesni koliko možemo sebi da pomognemo. Stvar je u tome što one najbanalnije a najbolje stvari, one koje su nam nadohvat ruke, nekako uopšte ne poštujemo... Moramo li zaista platiti određenu svotu za neki tretman da bismo cenili to što imamo? Ponekad se čini da je upravo tako. Dakle, barem dva litra vode na dan! Mogli bismo to objavljivati u svakom broju i to bi bilo premalo... Živeli! Voda je preko potrebna za sve funkcije u telu, a pijete li je više, više ćete i mokriti, što znači – čistiti organizam.
Ćelijski štit
Antioksidansi. Nalaze se u hrani, aktivno učestvuju u borbi protiv štetnih slobodnih radikala koji nastaju svakodnevno kao proizvod oksidacije tokom stvaranja energije iz hrane koju unosimo. Slobodni radikali vežu se za lipide, belančevine, ugljene hidrate i genetski materijal, što rezultira oštećenjima. Naravno, ubrzavaju starenje organizma. I iznutra i spolja. Organizam njihovo delovanje može ublažiti antioksidansima koji se kriju u voću, povrću, žitaricama...
Antioksidansi ujedno snižavaju nivo holesterola, smanjuju rizik od arterioskleroze, štite nas od astme i bronhitisa... Najjači su beta-karoten (ima ga u brokoliju, šargarepi, mangu, bundevi, breskvi, spanaću, kajsiji, dinji...), vitamin A (šargarepa, riblje ulje, jaja, mleko, mlečni proizvodi, zeleno povrće, žuto povrće…), vitamin C (bobičasto voće, zeleno povrće, agrumi, paradajz, dinja, krompiri, paprika), vitamin E (biljna ulja, špargla, orasi, lisnato povrće, žumance, pšenične klice, integralne žitarice), minerali: cink (ostrige, grašak, koštunjavo voće, hrana morskog porekla, integralne žitarice...) i selen (usporava starenje tkiva, ima ga u pšeničnim klicama, mekinjama, paradajzu, tunjevini, brokoliju...). Snažni antioksidansi su i borovnica, koenzim Q (dodatak ishrani, materija slična vitaminu E, ali u našoj priči malo bolja, reguliše energetske procese u ćelijama) i beli luj. Važan je i lutein. Ima ga u povrću, spanaću, brokoliju, kukuruzu, zelenoj salati... i izvrsno deluje na krvne sudove. Ulja šafrana i noćurka, kao i laneno i sojino ulje, bogata su omega-3 i omega-6 nezasićenim esencijalnim masnim kiselinama (telo ne može da ih sintetiše, pa ih moramo unositi hranom), koje su neophodne za život. Jačaju imunološki sistem i regulišu krvni pritisak.
Maslinovo ulje pak bogato je omega-9 nezasićenim masnim kiselinama, koje nisu esencijalne, što znači da ih telo samo stvara, ali imaju izvanredan učinak na zdravlje. Kalcijum je mineral koji je neophodan za kosti i zube, najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, soji, dagnjama i crvenoj paprici, dok su vlakna neophodna za ispiranje toksina i otpadnih materija iz tela. Izvori vlakana su povrće, pasulj, lešnici, orasi i integralne žitarice, semenke lana, crni hleb, pšenične klice, kruške, jagode, grašak, špargla...
