Menopauza nastaje kada žene gube menstrualni ciklus i završava se reproduktivno doba, piše Lovesensa. Većina žena ulazi u menopauzu između 45 i 55 godine života.

Simptomi menopauze uglavnom su talasi vrućine, hormonalnepromene, ali i promene raspoloženje, depresija i anksioznost. Za većinu žena menopauza predstavalja stresan period, pun promena, period u kome ne znamo šta da očekujemo i imamo osećaj kao da nam se ceo svet okrenuo naglavačke. Ali, to to je velika zabluda kojom sami sebe bespotrebno mučite.

Povezane vestiPro-ageKako se život menja kada upadnemo u krizu srednjih godina: psiholog otkriva šta treba da uradimo u 40. i 50. godini života

Period menopauze donosi divna iskustva, vreme kada možemo još više da se posvetimo sebi i svojim željama, razvijamo na mnogim poljima i uradimo stvari za koje nismo imali vremena u prvoj mladosti.

Nekoliko studija je dokazalo da mindfulness tehnika može da pomogne da lakše prevaziđemo mentalne i emotivne teškoće tokom menopauze.

Minfulness je sposobnost da se fokusiramo na sadašnjitrenutak. Naše misli su često posvećene prošlosti i budućnosti, što naročito negativno utiče na žene u menopauzi i izazova stras, pa je zato fokusiranost na SADA i OVDE neophodna za dobro raspoloženje i osećaj rasterećenosti.

Kada smo svesni sadašnjeg trenutka, prestajemo da sudimo sebi i drugima, postajemno sevesni ko smo, koja je naša prava priroda i učimo kako najbolje moguće da iskoristimo svaki sekund svog života.

Povezane vestiPro-ageŠta uzrokuje prevremenu menopauzu: žene treba da promene ove navike

Posle dve godine ispitivanja 1 700 žena između 40 i 65 godina sprovedeno na jednoj klinici u Njujorku dokazano je da mindfulness tehnika značajno utiče na zdravlje žena u menopauzi. Rezultati su pokazali da žene koje su imale razvijenu mindfulness tehniku bolje su raspoložene i nemaju napade panike i stresa tokom menopauze.

Dokazano je da minsfulness ne utiče na fizičke simptome, već da tokom menopauze sprečava stanja kao što su nervoza, depresija i anksioznost. Međutim, pošto su mnoga oboljenja i neprijatni simptomi (najčešće valunzi) uzrokovani i streson, mindfulness povoljno deluje i na zdravlje tela i duha.

Stvar nije u tome da isključite um, već da postepeno shvatate način na koji razmišljate i postanete ljubazni prema sebi. Važno je da napravite pauzu, zažmurite i duboko udahnete i razmislite o svojim osećanjima svaki put kada vam prete negativne emocije. Bez osuđivanja razmislite o svojim postupcima i emocijama. Ovakva vežba doneće vam osećaj mira i stvorićete štit protiv stresa.

Izvor: Lovesensa