"Pre nekoliko godina s mojim se telom počelo događati nešto što nikako nisam mogla razumeti. Patila sam od nesanice, spopadali su me napadaji panike te bih se iznenada počela znojiti. Odjednom me snašlo toliko neobičnih stvari da sam se počela osećati tužno i smeteno.
Na ručku sa prijateljicama, kad sam im nevoljko priznala što mi se događa, počele su se smejati. Naposletku smo se zajedno smejale do suza. Naime, svaka od nas imala je slične simptome, ali nijedna nije mogla ni zamisliti da joj se približava doba kad bi mogla ostati bez menstruacije jer sve smo i dalje imale redovna krvarenja i bile smo u svojim četrdesetima.
Mislile smo da se takve stvari događaju tek kad pređeš pedesetu, ne znajući da već na pragu četrdesetih žene trebaju biti svesne kako im mnoge promene u telu i raspoloženju verovatno započinju čak 10 - 15 godina pre njihove poslednje menstruacije, odnosno menopauze“, piše Katarina Wilk, autorka "Snaga perimenopauze".
Katarina Wilk poznata je švedska novinarka koja se bavi tematikom zdravlja, medicine i prehrane, pa je tim više pogodila činjenica da nije znala što je sve može snaći tokom razdoblja koje prethodi menopauzi. Počela je temeljno istraživati taj problem uvidevši da se, s jedne strane, o njemu premalo govori, a da, s druge strane, postoji mnogo protivrečnih mišljenja. Zato je odlučila ženama pružiti sveobuhvatan i lako razumljiv vodič u kojemu je, savetujući se sa svojom ginekološkinjom, spojila vlastita iskustva i spoznaje struke.
"Spisak simptoma perimenopauze gotovo je beskrajno dug i varira od žene do žene. Na primer, nepravilne menopauze, neobično jaka krvarenja, tačkasto krvarenje, nesanica, debljanje, valunzi, lupanje srca, noćno znojenje, promene raspoloženja, glavobolja, učestalo mokrenje, suva sluznice, smanjena seksualna želja, bol u zglobovima i mišićima, umor, teskoba, napadi panike...
Budući da su simptomi toliko raznoliki i u svakoga individualni, često nije lako sagledati ih u pravom svetlu. Ipak, volela bih da su već u ordinaciji opšte medicine prepoznali šta mi je kad sam se požalila na stalan umor, nesanicu, napadaje znojenja i nagle promene raspoloženja. Ali, propisali su mi tablete za spavanje i antidepresive!
Otkrivenje snage perimenopauze
Kad sam napokon sve povezala i obratila se ginepkinji, saznala sam da su sve moje tegobe imale zajednički uzrok – hormonski poremećaj zbog sve slabije funkcije jajnika. Jednostavno sam imala simptome perimenopauze“, priseća se Katarina Wilk. Dodaje da joj je nakon odlaska gineškinji konačno pao velik teret sa ramena.
Počela je istinski spoznavati kako, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavaju, žene poseduju neverovatnu snagu. To ju je nadahnulo da osmisli ohrabrujući pojam perimenopower (složenica engleskih reči perimenopause + power; perimenopauza + snaga) odnosno perimenosnaga.
"Najpre valja shvatiti da hormoni imaju verovatno najveći uticaj na naše zdravlje i raspoloženje i da je telo svojevrstan stroj koji treba održavati kako bi i hormoni normalno funkcionisali. Uz savetovanje sa ginekologom, ključno je dobro spavati, zdravo jesti i vežbati“, ističe autorka knjige Snaga perimenopauze.
Holistički pristup i promena stila života
"Način života zaista je ključan“, potvrđuje specijalistica ginekologije i opstetricije dr. Nataša Šemnički iz zagrebačke Poliklinike Artemeda, „a pritom je bitna umerenost u svemu. Najboljima su se pokazali mediteranski tip ishrane i redovita telesna aktivnost, ali bez jako velikih napora jer oni mogu poremetiti menstruacijski ciklus. Uviek treba imati na umu da smo same odgovorne za svoje zdravlje i treba slušati što nam telo poručuje.“
Ginekološkinja Šemnički smatra da je pitanje perimenopauze vrlo složeno jer postoje i druga stanja sa sličnim simptomima (npr. poremećaj rada štitne žlezde i insulinske rezistencije koji ne moraju nužno biti povezani sa perimenopauzom), pa lekar treba pomno i sveobuhvatno proceniti šta je tačno posredi.
Upravo zato dr. Šemnički u svom radu primenjuje načela integrativne medicine, kombinujući konvencionalno ginekološko lečenje sa fitoaromaterapijom, akupunkturom, mikronutrijentima i drugim naučno priznatim metodama. Kaže da se na taj način mnoge tegobe mogu rešiti bez velike potrebe za uzimanjem hormona i drugih lekova. Ako su oni ipak nužni, treba pomno paziti da se uzimaju u dovoljnim, a ne prekomernim dozama.
I dr. Sanja Toljan, stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u rešavanju hormonskih poremećaja i primeni bioidentičnih hormona u obliku krema, polazi od toga da se organizam ponajpre osnaži pravilnom ishranom i vežbanjem te da se uvede dnevni raspored aktivnosti koji ostavlja dovoljno vremena za spavanje i opuštanje.
„Tako se usklađuju delovanja insulina – hormona gušterače, i kortizola – hormona nadbubrežne žlezde. U organizmu je kortizol dirigent, a insulin njegov prvi asistent, koji se naziva i prvom violinom hormonskog orkestra. Ali, današnji je način života takav da zbog stresa i nepravilne ishrane često imamo višak kortizola i insulina u organizmu, a to, među ostalim, nepovoljno utiče na funkciju jajnika. Ravnoteža inzulina i kortizola preduslov je za druga balansiranja, na primer spolnih hormona progesterona i estrogena, čija ravnoteža često biva narušena u perimenopauzi“, objašnjava dr. Toljan, voditeljka zagrebačke poliklinike Orlando i autorka bestselera Čudesna moć hormona i Žene u hormonskoj ravnoteži.
Hormonske ravnoteže ne može biti ni bez uravnoteženog jelovnika, pa bi ishrana u perimenopauzi trebala biti što „lakša“ i prirodnija. Nenad Bratković, magistar nutricionizma, uni magistar fitofarmacije i dijetoterapije te voditelj zagrebačkog savetovališta Nutriklinika, savetuje da valja izbegavati ili barem znatno smanjiti unos hrane s dodanim šećerima, kao i pržene hrane i alkohola, ali i mlečnih proizvoda, naročito sireva, namaza i mleka.
„Umesto mlečnih proizvoda, dobri izvori kalcijuma mogu biti sardine, papaline sa kostima, susam, brokoli te eventualno funkcionalni napici obogaćeni kalcijum. Dajte prednost i namirnicama bogatim zdravim masnoćama poput nerafinisanog maslinova ulja, avokada, badema i oraha te bučinih, lanenih i chia semenki. Poželjne su, dakako, i druge celovite semenke poput suncokretovih. U ishrani tokom perimenopauze važne su i kupusnjače (kelj, kupus, raštika i brokula) jer njihovi spojevi (na primer, sumporni indol-3-karbinol) povoljno deluju na hormone“, preporučuje nutricionist Bratković.
Ako ste u ovom osetljivom periodu, ne zaboravite u ishranu uvrstiti zeleno lisnato povrće poput salate, blitve i spanaća jer obiluje magnezijem i drugim mineralima te grašak, sočivo, leblebije i druge mahunarke jer su važni izvori belančevina.
Izvor: Sensa.hr