Doktorka Tatjana Černigovskaja poznata je kao stručnjakinja koja se bavi tajnama ljudskog mozga. Po obrazovanju je doktorka bioloških i filoloških nauka, a njen rad nalazi se na preseku ove dve oblasti. Veliki deo svoje karijere posvetila je razumevanju načina na koji se mozak prilagođava, ali i zašto ponekad ne uspeva da se prilagodi, brzim promenama savremenog života.
Nekada je čovečanstvo imalo decenije, vekove, pa čak i milenijume da se prilagodi novim okolnostima. Danas se promene dešavaju za nekoliko nedelja, a ponekad i za samo nekoliko dana. Naše telo i um teško prate takav tempo, zbog čega hronični stres postaje gotovo stalna pozadina svakodnevnog života.
Černigovskaja kao jednu od najvećih opasnosti za naše psihičko blagostanje ističe zarobljavanje u negativnim mislima. Svakog dana susrećemo se sa neprijatnim situacijama, neko je neprijatan u prevozu, prodavačica odgovara neljubazno, komšija dobaci nešto što nas pogodi. Iako su takvi događaji često sitnice, mogu nam pokvariti čitav dan ako nastavimo da ih iznova preživljavamo u mislima.
Ljudski mozak ima zanimljivu osobinu: pozitivne emocije često brzo izblede, dok se za negativne dugo vezujemo. Lep događaj može da nam popravi raspoloženje na nekoliko sati, dok nas neprijatno iskustvo može proganjati danima, mesecima, pa čak i godinama.
Veliki životni događaji, poput venčanja, rođenja deteta ili preseljenja, ostaju duboko u sećanju. Međutim, svakodnevni lepi trenuci često brzo nestanu iz naše pažnje. Negativne situacije suprotno tome mogu neprestano da se vraćaju u mislima i troše našu energiju.
U galeriji ispod pročitajte 5 ciatat o životu koji podižu motivaciju!
Problem je što nas negativnost retko zaista pokrene na pozitivnu promenu. Mnogo češće vodi ka zatvaranju u sebe, pesimizmu i emocionalnoj iscrpljenosti.
Zato se postavlja pitanje: kako sačuvati mentalnu vitalnost i ostati osoba koja aktivno učestvuje u životu i posle 60. godine?
1. Smanjite negativne vesti, neprijatne razgovore i tračeve
Černigovskaja često govori o tome koliko je važno biti svestan informacija kojima izlažemo svoj mozak. Ne možemo sprečiti da nam baš nikada ne stigne loša vest ili da čujemo nešto neprijatno. Ali možemo da odlučimo koliko ćemo tome vremena posvetiti. Ako svakog dana satima pratimo loše vesti, slušamo tuđe probleme, učestvujemo u svađama ili razgovaramo o ljudima koji nisu prisutni, naš um dobija gotovo neprekidnu dozu negativnih podražaja. Zato je korisno napraviti svojevrsni filter. Ne morate pročitati svaku vest, odgovoriti na svaku provokaciju ili učestvovati u svakom razgovoru. Ponekad je sasvim dovoljno isključiti ono što vas nepotrebno uznemirava.
U galeriji ispod pročitajte citate za one kojima je srce bilo slomljeno na delove!
2. Održavajte mozak aktivnim
Učenje ne bi trebalo da prestane sa završetkom škole ili fakulteta. Černigovskaja je i sama tokom karijere radila u različitim oblastima, od filologije do istraživanja povezanih sa mozgom, birofizikom, akustikom i senzornim opažanjem. Njena karijera predstavlja dobar primer koliko čovek može da uči i menja interesovanja tokom života. Čitanje, učenje stranog jezika, rešavanje zagonetki, savladavanje novih veština ili bavljenje nekim kreativnim hobijem mogu biti odlični načini da ostanemo mentalno aktivni. Savremena istraživanja ukazuju na to da je održavanje kognitivne aktivnosti u starijem dobu povezano sa boljim očuvanjem mentalnih sposobnosti, iako nijedna aktivnost ne može garantovati da će sprečiti neurodegenerativne bolesti. Zato ne učimo samo da bismo nešto znali. Učimo da bismo ostali radoznali, aktivni i uključeni u život.
5. Krećite se, fizička aktivnost je važna i za psihu
Kretanje nije važno samo za telo. Fizička aktivnost može pozitivno uticati i na raspoloženje, pomoći u smanjenju stresa i doprineti boljem opštem osećaju. Ne morate da trčite maraton niti da provodite sate u teretani. Šetnja, plivanje, vežbe istezanja, joga ili umereno vežbanje mogu biti deo svakodnevne rutine. Posebno je važno pronaći aktivnost u kojoj uživate, jer ćete je tako lakše pretvoriti u naviku.
BONUS VIDEO:
