Srednje godine mogu biti pune turbuelncija, preispitivanja sebe i bliskih ljudi, vraćanje unazad i pitanja da li su naše odluke bile dobre; da li smo mnoge stvari u životu propustili? Ukoliko sačuvate pozitivan duh, radite na sebi, svom mentalnom i fizičkom zdravlju, emocionalnom stanju, najčešće sve prođe kako treba. Međutim, život ume ponekad baš da nas iznenadi. Donosimo vam ispovest koju je na jednom forumu napisala Snežana (59) kojoj se život nakon 55. rođendana potpuno promenio.
"Ja sam žena koja je oduvek volela da piše, da mašta, sanja, a porodica mi je oduvek bila na prvom mestu. Moji roditelji su prošli kroz težak razvod još kada sam bila mala i ceo život sam želela skladnu porodicu, bez bilo kakvih trzavica. Potičem iz jednog malog grada, mirnog, ušuškanog u kojem se svi znaju, u kojm se i dalje komšije vole i poštuju i uvek imaju međusobnu podršku i pomoć. Ipak, morala sam zbog posla svog muža da se preselim u Beograd i tamo smo osnovali porodicu.
Postala sam mama tri dečaka i uživala sam u svakom danu majčinstva, u svim lepotama i izazovima. Trudila sam se da u domu uvek postoje toplina, ljubav i radost. Nažalost, u braku sam bila nesrećna. Moj suprug je stalno radio, bio van kuće, a ja sam morala da napustim posao kako bih se posvetila deci.
Kako su godine prolazile, nas dvoje smo se sve više i više udaljavali, više nismo imali zajednički jezik, potrebu da spavamo zajedno, nismo ručali zajedno, živeli smo kao cimeri koji dele obaveze, razgovaraju o računima i kućnim obavezama. Opirala sam se da podnesem zahtev za razvod braka, baš iz razloga što su moji roditelji kroz to prošli na teži način, kao i ja sa njima.
Čeznula sam da živim u manjem mestu, veliki grad me je iscrpljivao, osećala sam se loše u svoj toj buci, gužvi i zbrci. Divila sam se svojim prijateljima koji su sa prorodicom živeli tamo i stvorili svoj mali raj. Godine su prolazile, ja sam stajala u mestu, ostajala u zoni komfora i maštala, podizala decu i mirila se sa sudbinom.
Ubrzo nakon mog 55. rođendana, muž mi je predao zahtev za razvodbraka. Rekao mi je da naša veza nigde ne vodi i da je možda vreme da potražimo sreću sa nekim drugim. Bilo mi je teško, razmišljala sam da sam protraćila godine sa njim, da je sve bilo uzalud i bačeno, ali sam znala da je bio u pravu. Ostala sam u našem stanu, deca su već odrasla i dvoje je već studiralo i krenulo svojim putem, a najmlađi sin je bio sa mnom. Plašila sam se da će moj život ostati, tužan i prazan. Sve te promene koje su me zadesile bile su nagle, teške, nisam uspevala da vidim svetlo.
A onda sam jednog dana ustala, skuvala kafu i odlučila da ako se život sam od sebe menja, vreme je da uzmem kormilo u svoje ruke i da ja tu nešto promenim, kontrolišem, baš kako želim. Odlučila sam da se preselim u moje rodno mesto. Pitala sam supruga da li je u redu da mlađi sin krene sa mnom, i on je pristao. Sin se radovao promeni, i on je želeo da živi u manjem mestu, imao je tamo društvo, baku i deku.
Počela sam da uživam u životu. Više sam izlazila, osetila sam se da sam na pravom mestu u pravo vreme, i da tek sada počinjem da živim svoje snove. Našla sam posao, ali sam istovremeno otvorila blog i počela da pišem kolumne. Sada sam imala vremena da radim sve ono što volim, da se posvetim sebi. Više se nisam žrtvovala, sada sam živela.
Razvela sam se i preselila, a onda se dogodila sudbina. Posle nekog vremena, prijateljica me je upoznala sa svojim kolegom. Naša veza je počela prijateljski i spontano, a nedavno smo počeli da živimo zajedno.
Zahvalna sam sada na svakoj promeni koja mi se dogodila. Sada nisu srećni samo moja deca, moj bivši muž, moj novi partner - i ja sam napokon srećna i ispunjena. Razvod i preseljenje su me učinili jačom. Zato savetujem svim ženama mojih godina da kažu DA za novi posao, romantični sastanak, na poziv da urade nešto izvan svoje zone udobnosti. Nikada ne znate kuda bi to moglo da vas odvede. Čak iako vam se čini da je sve crno, ne zaboravite da se sve dešava sa razlogom i pronađite svoju svetlost"
Izvor: Sensa