Pisma iz duše na putu za Portugal
pisma_iz_duse_portugal_2.jpg Foto: Adria Media Serbia

Veličanstveni Torre de Belem

Torre de Belem, kula na reci Težo, usamljena, ćudljiva, kao satkana od čipke, okreće glavu od turista ne želeći da deli svoju priču.

Izgrađena kao odbrana grada od reke Težo, vrlo brzo je postala utvrđenje Španaca koji su od nje napravili zatvor. Kao uvređena dvorska dama, okreće glavu pred istorijom i dalje nastavlja da živi u svetu imaginacije. Avenija Liberdade podseća na damu u maloj crnoj haljini. Svedena, odaje prefinjenost i istančan ukus, bez suvišnih detalja, a opet osećaj punoće udišete na svakom koraku.

Sve je zavodljivo u Lisabonu, čak i vetar koji dojuriša sa Atlantika, uspori kada uđe u grad i liči na gospodina koji ima prefinjene manire, nemirnog ali otvorenog srca. Avenija Liberdade - dama u maloj crnoj haljini i vetar - gospodin sa manirima, izviru iz svake fasade, od popločanih ulica, obližnjih hotela i restorana.

Bairro Alto je boemska četvrt u kojoj smo odlučili da osetimo noć u Lisabonu. Fado ("sudbina") se spušta kao magla na turiste koji se mimoilaze i traže restoran koji će ih zauvek podsećati na noć u Lisabonu. Svi čeznu da probaju Porto i čuveni bakalar, dok ih glas fado pevačice miluje kao vetar sa Atlantika.

I eto nas, u restoranu lepljivom od sećanja. Stojimo za šankom i prepuštamo se. Fado zvuci nas vode u lavirinte sećanja, bude saudade ("čežnju") u potrazi za rastavljenim ljubavnicima. Tragamo za sobom, izvijamo se od nemira, pijemo Porto sa ukusom suza nesretnih ljubavnika koji se tajno sastaju samo u glasu fado pevačice. Sve strasnije i glasnije zvuci nas šamaraju, a ljubavnici su ponovo otrgnuti iz zagrljaja, da se jednom opet traže i pronađu samo u glasu fado pevačice. To im je usud, zauvek.

I dok sakupljamo delove svojih sećanja, iz daljine se čuje neki novi glas i talasi melanholije putuju do novih srca. Negde među Remarkovim stranicama, u strmim ulicama, na obali Atlantika, ispisane su sudbine. Pišu se i dalje, lepše ili drugačije, šapnuće nam jednom vetar sa Atlantika.

Lisabon, prestonica Portugala, grad gde se ljudi smeju iskreno, pevaju tužno i pričaju glasno.

Adeus ("zbogom") Lisboa, srešćemo se opet.

Foto i tekst: Senka Stojanov

Prethodna strana