Bol u leđima posle dugog dana za računarom, ukočen vrat, neprijatan osećaj u kolenu ili zatezanje koje se iznova vraća lako pripišemo umoru i pokušamo da rešimo sami. Odmor, masaža ili nekoliko vežbi pronađenih na internetu često su prvi izbor. Ipak, bol može biti način na koji nam telo govori da nešto nije u ravnoteži.
O tome kada treba potražiti stručnu pomoć, zašto ista vežba ne odgovara svima i koliko fizikalna terapija može da bude važna i pre nego što nastane ozbiljniji problem, govori Jelena Despotović, strukovni fizioterapeut i senzorni terapeut u MediGroup PhysioCare.
Bol nije nešto na šta treba da se naviknemo
Fizikalna terapija ima važnu ulogu u očuvanju i vraćanju funkcionalnosti tela. Primenjuje se kod bolnih sindroma kičme, diskus hernije, degenerativnih promena zglobova, sportskih povreda, kao i tokom oporavka nakon preloma i operacija.
Važna je i u neurološkoj rehabilitaciji, nakon moždanog udara, kod određenih hroničnih neuroloških bolesti i oštećenja perifernih nerava. Kod dece pravovremena terapija može značajno uticati na motorni razvoj, dok se kod posturalnih poremećaja koristi za korekciju mišićnih disbalansa i stabilizaciju kičme.
Cilj terapije je smanjenje bola, vraćanje obima pokreta i jačanje mišića. U zavisnosti od potreba pacijenta mogu se primenjivati elektroterapija, magnetoterapija, laser, TECAR, ekstenzija kičmenog stuba i masaža, dok posebno mesto zauzima kineziterapija, odnosno postepeno uvođenje vežbi do ponovnog uspostavljanja funkcionalnosti.
„Bol je signal upozorenja, a ne stanje na koje organizam treba da se adaptira. Što se ranije prepoznaju uzroci disfunkcije, to je rehabilitacija kraća, a rizik od prelaska u hronični sindrom manji“, objašnjava Jelena Despotović.
Posebnu pažnju treba obratiti na bol koji počinje da remeti svakodnevni život, san ili odmor. Razlog za odlazak lekaru mogu biti i jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 do 60 minuta, noćni bol koji budi iz sna, bol koji traje duže od sedam do 14 dana, kao i bol koji se spušta niz ruku ili nogu i praćen je promenama senzibiliteta ili mišićne snage.
Ista dijagnoza ne znači i istu terapiju
Jedan od osnovnih principa savremene rehabilitacije jeste individualni pristup.
„Ne leči se dijagnoza sa papira, već čovek sa specifičnim funkcionalnim statusom i biomehanikom.“
Dve osobe mogu imati istu dijagnozu, a zahtevati sasvim različite terapijske pristupe. Zato se pri kreiranju programa uzimaju u obzir godine, kvalitet tkiva, pridružena oboljenja, neurološki i motorni status, ali i način života i profesija.
Program osobe koja veći deo dana provodi za računarom, na primer, više će biti usmeren na prekid statičkog opterećenja i posturalnu stabilnost. Kod sportiste ili osobe koja se bavi fizičkim poslom zahtevi će biti drugačiji.
„Najbolja vežba na svetu postaje štetna ako se radi u pogrešno vreme, na pogrešan način ili na telu koje za nju nije biomehanički pripremljeno. Personalizacija je razlika između trenutnog maskiranja simptoma i trajnog funkcionalnog rešenja.“
Zašto masaža i vežbe sa interneta nisu uvek pravi odgovor
Kada se pojavi bol u leđima, vratu ili zglobovima, mnogi prvo posegnu za masažom ili vežbama koje su pronašli na društvenim mrežama. Iako namera može biti dobra, problem je što bez stručne procene ne znamo šta je pravi uzrok bola.
Masaža može prijati, ali kod pojedinih stanja može i da pogorša tegobe. Isto važi i za intenzivno istezanje.
Osećaj zategnutosti ne znači nužno da je mišić skraćen. On može biti u zaštitnom spazmu jer pokušava da stabilizuje određeni deo tela. U takvoj situaciji agresivno istezanje može dodatno da iritira postojeći problem.
Jedna od čestih zabluda je i da vežba mora da boli kako bi bila efikasna. Oštar bol, međutim, aktivira zaštitne reakcije organizma, zbog čega telo počinje da uključuje druge mišićne grupe i stvara nove kompenzacije.
Zato, ističe Despotović, procena mehanizma bola uvek treba da prethodi izboru vežbe.
Fizikalna terapija nije samo za trenutak kada nešto zaboli
Sve važnije mesto u savremenoj fizikalnoj medicini ima prevencija. Cilj je da se mišićni disbalansi, ograničenja u pokretu i loše posturalne navike prepoznaju pre nego što prerastu u ozbiljniji problem.
Posebno je značajna za ljude koji veliki deo dana provode sedeći. Telo se vremenom prilagođava položaju u kojem najčešće boravimo, pa dugotrajno sedenje može promeniti način na koji se krećemo i opterećujemo kičmu i mišiće.
Preventivni pristup može obuhvatiti vežbe koje ponovo aktiviraju određene mišićne grupe, mobilizaciju kičme, ali i sasvim praktične promene kao što su pravilno podešavanje stolice i monitora i uvođenje kratkih pauza tokom radnog dana.
Oporavak počinje razumevanjem tela
Ne moramo čekati da bol postane deo svakodnevice da bismo počeli da brinemo o svom telu. Pravovremena stručna procena može pomoći da se utvrdi uzrok tegoba i napravi plan koji odgovara konkretnom pacijentu, njegovom stanju i načinu života.
U MediGroup PhysioCare centru pristup rehabilitaciji zasniva se na stručnoj proceni i individualno kreiranom planu terapije, sa ciljem da se pacijentu vrate pokretljivost, funkcionalnost i sigurnost u svakodnevnom kretanju.
Više informacija o pregledima, fizikalnoj terapiji i programima rehabilitacije dostupno je u MediGroup PhysioCare centru.