Volimo ih i srećni smo što su ovde, ali većina nas ih ne prihvata na način na koji bi trebalo. Na decu gledamo kao da su naše vlasništvo i pokušavamo da ih uslovljavamo da postanu odrasli na koje ćemo biti ponosni. Da li smo dobri domaćini sopstvenoj deci?
Priroda uslovljenih obrazaca uma
Da bismo pronašli ispravan odgovor na to pitanje, prvo treba da poznajemo sebe što je bolje moguće. Ako mi sami ne znamo ko smo, i koja je svrha našeg postojanja u ovom svetu, moći ćemo da koristimo jedino uslovljene obrasce uma nasleđene od naših roditelja i učitelja.
Karakteristike tih uslovljenih umnih obrazaca - koliko god se oni razlikovali u različitim kulturama - jeste da oni sami sebe reprodukuju. Oni stoga stvaraju ljudske replike koje odgovaraju očekivanjima i normama društva u kome su rođeni. Oni su prilagođeni i drže se pravila društva, te postaju njegovi vredni članovi. Oni razmišljaju, ponašaju se i osećaju kako se očekuje od dobrih građana. U međuvremenu, održavaju iluziju slobodnog izbora, jer uslovljeni umni obrasci su, do neke granice, fleksibilni.
Sve iz najbolje namere, a pogrešno
Potom se identifikujemo sa uslovljenim umnim obrascima i počinjemo da verujemo da znamo odgovor na pitanje o našem identitetu, našim ciljevima u životu i o ispravnom ponašanju sa našom decom. U skladu sa funkcijama naših uslovljenih umnih obrazaca, stvaramo replike ljudskih bića od naše dece, lišavajući ih mogućnosti razvijanja na način koji je najbolji za njihovu ličnost.
Sve to činimo u najboljoj nameri, jer želimo da ih zaštitimo od patnje, osiguramo im da imaju bolji život u boljem svetu. Kao replike, oni će dobiti našu sopstvenu patnju i naše neznanje o stvarnost. I tako će oni, zauzvrat, raditi sa svojom decom i pretvoriti ih u ljudske replike.
Izgradnja osobenosti
Ako smo ljubazni i pažljivi domaćini našim posetiocima, koji nam stižu iz nepoznatog, prvo moramo znati da oni, baš kao i mi sami pre njih, dolaze na ovaj svet kao tragači. Cilj našeg putovanja je da omogućimo Svemiru da se ogleda i probudi u svom sosptvenom postojanju, kroz filter naših osobenosti kao ljudskih bića. Mi im moramo pomoći u tom procesu kao iskusniji tragači koji su odmakli malo dalje od njih na tom putovanju.
Kada stignu gosti u našu kuću, oni su potpuno neiskusni, ne znaju ništa o tome kako ovaj svijet funkcioniše i nisu sposobni da se izraze. Drugim rečima, oni nemaju sredstva koja bi im pomogla u tim procesima. Ono što imaju je vrlo efikasna strategija. A to je oponašanje, uz pomoć koje mogu da kreiraju ličnost tokom nekoliko godina. Za oponašanje, će odabrati nas kao modele, ljude koji živimo u njihovoj okolini. Ako živimo prema uslovljenim umnim obrascima, oponašaće te obrasce. Obrasci će se utisnuti duboko i služiće kao osnova za njihove ličnosti.
Kada naša deca nauče da govore i počnu sve više da razumeju svet oko sebe, mi ćemo dalje unapređivati to osnovno uslovljavanje u njima, objašnjavajući im kako svet funkcioniše i šta treba da posmatraju u vezi sa tim. Mi smo ta objašnjenja spremno primili od naših roditelja i učitelja, i nemamo određeno direktno iskustvo o njima. Naše poruke dalje produbljuju uslovljavanje naših gostiju, koji će se identifikovati sa uslovljenim umnim obrascima.
Tako se razvija ličnost naših posetioca, premda je izvorni cilj te ličnosti bio da predstavi svoju jedinstvenost u svetu. Ova individualnost skrivena je duboko ispod tankih slojeva uslovljenih umnih obrazaca, uverenja, ideja i identifikacija. Stoga nije čudno da oni žive kao replike, i potpuno zaboravljaju na svoju originalnu misiju u svetu.
Sve ovo znači da smo u stanju da postanemo dobri domaćini našim posetiocima, samo ako mi sami nismo replike već individualci. Mi, stoga, moramo koračati stazom kojom želimo da naši gosti koračaju.
10 zaboravljenih ideja koje omogućuju našoj deci da njihova individualnost procveta:
1. Ne smatrajte ih svojim vlasništvom; posmatrajte ih kao voljene goste kojima je potrebna samo vašu pomoć, ne vaša kontrola.
2. Dajte im dovoljnuo slobode da sami mogu da iskuse ovaj svet.
3. Dopustite im da doživljavaju sve više i više stvari sami i za sebe.
4. Ne učite ih stvarima o kojima nemate lično iskustvo i koje ste vi primili, bez propitivanja, od svojih učitelja.
5. Naučite ih da ništa ne uzimaju zdravo za gotovo, samo zato jer je to proglasila osoba koja je autoritet u društvu u kome žive.
6. Dopustite im da sumnjaju u sve dok ne steknu sopstveno iskustvo o tome.
7. Pomozite im da ostanu slobodni, kako bi bili otvoreni za sva nova iskustva koja su im dostupna.
8. Delite sa njima svoja iskustva.
9. Stvorite okruženje za njih u kome će imati mnogo prilika za smeh, radost i veselo uživanje koliko god je moguće.
10. Ponudite im sopstveni primer i pokažite im kako se može živeti svesno i budno.
Izvor: Sensa.hr