Veliki grčki filozofi su imali sve odgovore, do kojih mi danas dolazimo učeći na različitim treninzima, radionicama i edukacijama… Svako od nas ima svoj put ka izuzetnosti … Ukoliko želi da je dostigne. Pitam se, šta je ono što vi činite iznova i iznova, što je postalo vaša navika, i da li se to u vašem svetu računa kao izuzetnost?
Tačnije, da li vi za sebe smatrate da ste izuzetna osoba?

Ili nalazite sebi hiljadu i jednu manu? Ili se upoređujete sa drugim ljudima?
Kako god, možda je ovo baš pravi trenutak da se zapitate ova pitanja. I pustite da vam odgovori sami dođu, a znam da ih već sada znate, dok čitate ove redove.
Šta za vas znači kada ste izuzetni ?

I šta je potrebno da to sebi potvrdite? Da ste izuzetna osoba baš sada – i da (što bi moja učiteljica rekla) – “Parkirate kritičara sa strane i date mu godišnji odmor.”
Znam, nije lako odmah se prebaciti na novi kolosek … Ali je vredno i korisno. Značiće vam, itekako.

Htela bih da vam kažem, da je naš unutrašnji kritičar veoma budan i da nas on često podseća da se upoređujemo sa drugim ljudima, a upoređivanje sa drugim ljudima je uzaludan posao, i ozbiljan čin agresije prema sebi, jer …
Svako od nas je potpuno poseban, sa svojim iskustvom, resursima i unutrašnjim svetom. I svako od nasi ima svoj ritam promene, usvajanja i integrisanja, a samim tim i interpretacije svega usvojenog.

Zato imam predlog za vas:

Odvojite se nedelju dana od svog kritičara, (i zaista mu dajte godišnji odmor) i krenite da vrednujete stvari koje svakodnevno radite.

Bez obzira da li se radi o kuvanju ručka, izradi finansijskog izveštaja ili šivenju haljine. Da jednostavno date sebi priznanje na svemu što ste uradili u toku dana.
Da zapišete uveče šta ste sve to uradili.. (verujte mi, iznenadićete se koliko je spisak)
I tako polako, dan po dan. I da na kraju nedelje uvidite kako stvarate izuzetnost u svemu što radite svakog dana, iznova i iznova …

Kao Sunce što se rađa svakog jutra novo, iznova i iznova … prelepo u svojoj izuzetnosti.

Izvor. Sensa