Čudesno pravilo 72 SATA potpuno mi je promenilo život: evo šta uvek treba da uradite u neprijatnoj situaciji

Čudesno pravilo 72 sata - ovo pravilo me naučilo da budem miran i samouveren uvek i svuda. Tako sam majci iskreno zahvalan na njemu i stalno se sećam priče "sa mokrim pantalonama" sa kojom je počelo moje odrastanje...

Pio sam vodu iz česme i iznenada se česma pokvarila i bio sam sav mokar, od glave do pete. Pantalone su mi se posebno umokrile. Stideo sam se. Moja mama tada nije želelad da ostavi sve i otrči kući po suve pantalone da se presvučem. Rekla je da je to sasvim normalno i ako malo razmislim, da je čak i smešno.

Kada smo se vratili kući, majka mi je ispričala ovu vrlo efikasnu taktiku - pravilo 72 sata. Ovo pravilo podrazumeva da kada se u vašem životu dogode situacije zbog kojih se stidite, ne paničite i ne prepuštajte se emocijama. Odmorite se 72 sata i ostavite da se situacija ohladi.

Dakle, 72 sata. Tridana. Prvog dana ćete biti nervozni, hodate od ugla do ugla, ponovo razmišljate šta se dogodilo. To je normalno. Svi smo takvi. Ali drugog dana će stepen vaše ogorčenosti, straha ili neprijatnosti pasti već ujutru. Već se možete nasmejati ili se čak šaliti zbog toga šta vas uznemirava. Treći dan će se dogoditi nešto važnije ili još više "sramotno" - pa ćete odmah zaboraviti na prethodni incident.

Proverio sam to pravilo na sebi. Uprkos činjenici da sam i dalje bio besan na moju majku, koja mi nije doneo suve pantalone i nije me spasila od "sramote" (kao što mi se činilo u tim minutama), ipak sam pristao da napravim pauzu za tačno 72 sata. I nisam se prevario! Prvo, bio sam uveren da je ovo pravilo zaista čarobno, i drugo, kasnije mi je pomoglo više nego jednom u životu!

PageBreak

I kako je dobro došlo pravilo od 72 sata u srednjoj školi! Nije tajna da većina dece u srednjoj školi neprestano uranja u razne neprijatnesituacije. Neki moji drugovi uspeli su da to urade skoro nedeljno! Ali ne ja. Uostalom, bila sam naoružana pravilom od 72 sata.

Za razliku od mojih drugara iz razreda, reagovao sam na sve nepredviđene situacije tek posle 72 sata. Odnosno, nisam reagovao ni na koji način.

Sećam se kako mi je jednom bilo pakleno teško da primenim ovo pravilo. Ali ipak sam to uradila. Ali ne uzalud: shvatila sam koliko je ovo pravilo važno.

Dakle, tada sam bio druga godina srednje škole. Na odmoru sam igrao košarku sa prijateljem i ja sam ga slučajno gurnuo na pod. Pao je i udario se i svi su gledali šta će on sledeće da uradi. Iznenada me je udario. I tada su svoi počeli mene da gledaju, kao da očekuju da na udarac odgovorim udarcem. I zaista, to je meni prvo bilo na pameti. Ali onda sam se setio pravila 72 sata.

Moji drugovi su stajali oko mene i očekivali neku vrstu reakcije. Na kraju, samo kukavica, prema njihovom mišljenju, neće odgovoriti kada ga neko udari. U glavi mi je vladala jedna misao: "Šta da radim?" Imao sam samo nekoliko sekundi da donesem odluku...

Udarac nije bio prejak, ali činjenica je bila da me je udario. Jednostavno sam ustao i otišao. Shvatio sam da u teškim situacijama ovo pravilo deluje poput "čarobnogštapa". Da, u prvim minutama još uvek ne znate kako će se to završiti. Ali kada 72 sata prođe, razumete da ste učinili pravu stvar.

Nakon nekoliko dana kasnije, drug je prišao i izvinio mi se. I tako smo se samo rukovali i smejali se onome što se dogodilo. I dalje smo prijatelji!

Dakle, pravilo od 72 sata zaista je univerzalno i veoma efikasno u bilo kojoj situaciji. Zahvaljujući njemu, uspeo sam da izbegnem tolike nevolje u životu. Potpuno mi je promenilo život!

Izvor: Lovesensa