Doručak. Dilema: pojesti nešto ili samo popiti nekakav topli napitak? Juče sam preterao s večerom pa najbolje da danas preskočim doručak. Vreme ručka. Sastanak za sastankom. U pauzama grickam zdravi rižin niskokalorični stiropor zavaravajući želudac. Večera. Najbolje da pojedem nešto obilnije - ipak bi trebalo da nadoknadim vitamine i hranjive tvari koje sam preko dana potrošio. Poznata priča?

Ako nije, onda evo druge. Utorak. Konačno sam se odmorio od vikenda i probudio svež. Prepodne je dobro krenulo. Sve koje sam zvao - dobio sam, sve što sam zacrtao - ispunio sam. Sve kao po loju. Juče nisam uradio sve što je trebalo, ali zato ću danas uraditi i za sutra kad mi već tako dobro ide. I tako do u kasne noćne sate. Ideje se nižu jedna za drugom. No, šta je sa sutrašnjicom? Ne radimo li i sutra?

Umerenost kao vrlina, pa i veština, nešto je o čemu često i rado govorim. Smatrana vekovima kao najviši kvalitet u dalekoistočnim kulturama, ali i u našim krajevima, bila je odlika monaha, pustinjaka i majstora različitih mentalnih disciplina. Taj trening smatran je najvišim stepenom tihog treniranja energije i samodiscipline. Tražio je velika odricanja i strog režim života, a rezultat je uvek bio značajno velik.

Isceljivanje, vidovitost i prekognicija, kontrola tela koja prkosi zakonima fizike, neuobičajeno mladolik izgled tela i dug život samo su neke od sposobnosti koje su takve osobe dobijale. Za razliku od današnjih vikend-seminara za astronaute, škola za takav nivo nije uključivala praznike, slobodne dane, čak ni razrede i ocene. Dan za danom isti raspored koji je, uz ostalo, uključivao molitvu i meditaciju pre izlaska sunca, teški fizički rad, služenje ljudima - samo su neke od aktivnosti koje su uklanjale ego, brusile karakter a jačale duh. Te aktivnosti nudile su mogućnost da svi oni koji izdrže taj trening dan po dan, do savršenstva ovladaju svojim fizičkim i energetskim telom. Zvuči kao da je teško primeniti u današnjem načinu života. Ili možda nije?

PageBreak

Umirite krajnosti u svakodnevici

Svakome je jasno još od prvih redaka ove kolumne da biti umeren znači redovno pojesti doručak, a smanjiti na ručku i večeri. Nešto malo manje jasan mogao bi biti ovaj drugi slučaj u kojem naizgled nepromenjivi uticaji okoline utiču na rezultat.

Dakle, dan u kojem se loše probudimo unapred je bio osuđen na naše sedenje u ćošku i čekanje da prođe. Drugi dan bio je produktivan pa smo ga maksimalno iskoristili. Nismo li, opet odlazeći u krajnost, još jednom iscrpili rezerve energije koje smo nadoknadili danom nerada?

I baš kao što nije dobro iscrpljivati telo nejedenjem pa onda preterati u jelu, tako bi i u poslu trebalo naći meru. A šta je s osećanjima?

Jeste li se uhvatili kako se njišete od jedne krajnosti do druge? Prevelika uzbuđenost takođe nije dobra. Tradicionalna kineska medicina smatra je stanjem koje energetski oštećuju srce i perikard. I opet sličan uzorak - danas previše uzbuđeni, sutra energetski iscrpljeni i potišteni.

Umerenost rađa zdravlje. Biti umeren podrazumeva i pravilan režim spavanja. Ljudi su često "kreativni" u tom pitanju pa svaki dan različito ležu i ustaju, baš kao što su "kreativni" i u pitanju jela. Biti umeren takođe znači pronaći kreativnost izvan ovih osnovnih sadržaja. Stabilnost koju gradimo umerenim načinom života stvara temelj zdravlja koji rezultuje kreativnošću i produktivnošću, ne samo nekoliko godina, već dugo u zdravu starost.

I baš kao kad prestanemo dodavati šećer u čaj, otkrijemo prekrasne suptilne arome, kad čovek živi umereno, otkriva sasvim nove doživljaje. Dajte sebi priliku i iskusite nove nivoe kreativnosti, novi stepen postojane sreće u svakom danu. Uživajte u otkrivanju!