Centar tišine

Kao što je nekima od vas poznato, odlučila sam da ove praznične sezone probam nešto drugačije i - umesto uobičajenog uživanja na suncu ili u nekom skijalištu, okružena ljudima i neprestanim zezanjem - odlučila sam se za tišinu. Da - tišinu. Plemenitu tišinu. Onu tišinu za kojom sam dugo čeznula.

Za Vipassana (centar tišine) sam prvi put čula pre nekoliko godina. Blizak prijatelj je odlazio da meditira deset dana. U potpunoj tišini! Zvučalo je interesantno. Ipak, nisam tome pridala mnogo značaja jer sam već redovno praktikovala meditaciju koja je za mene, sem u par izuzetaka, bila efekasna; a iskreno - bila sam i ozbiljno skeptična u vezi sa svojom sposobnošću da izdržim toliko dugo u tišini.

Pomisao da provedem dane i dane u meditaciji, ćuteći, sa svojim umom kao jedinim pouzdanim saputnikom, činila me malo anksioznom. I paradoksalno, upravo je ova anksioznost ono što mi je pomoglo da skupim hrabrosti i prijavim se. Želela sam da otkrijem šta je iza te anksioznosti. Bila sam radoznala da saznam šta bih naučila živeći u tišini.

Vipassana je forma meditacije koju je praktikovao Buda da stigne do prosvetljenja. To je odlična tehnika za ljude logičnog uma (mene) jer je osnova tehnike jednostavno iskustvena, tako da potpuno ima smisla... logičkog smisla, naravno. Ako ste u mogućnosti i naklonjeni ste nečemu takvom, toplo vam je preporučujem. Iskustvo je neprocenjivo.

Prvi dan u centru je počeo u 4:30h a završio se u 21:30h, sa 12 sati meditacije dnevno. Većinu vremena smo bili prepušteni sami sebi, pa je bilo veoma korisno držati se stare dobre namere! Shvatila sam sve veoma ozbiljno, jer je moja namera bila da iz svega izadjem bistrog i oštrog uma i vrlo otvorenog srca. Htela sam da se oslobodim svega što nije bilo moje, od svih onih ‘da' kada sam u stvari mislila ‘ne', od svih teških i suptilnih uslovljenosti... ukratko od svega što mi više nije koristilo i što je stajalo na putu mog pravog Ja. Morala sam da rasteretim i totalno ispraznim svoj um. Težak zadatak, ali imala sam svo vreme ovoga sveta bre - u neometanoj samoći - samo Ja i moj um! Čekala me zabava... ili nije?!

Kao što je sa svime u životu, dobra priprema je bila od suštinskog značaja. Dakle bilo je neophodno započeti sa tehnikom meditacije zvanom Anapana, koja se praktikuje za smirenje tela i uma i pripremu za ćutanje. Za početak, našla sam da je ova tehnika vrlo fizički zahtevna i umarajuća i za telo i um. Iako sam godinama praktikovala meditaciju i jogu, a zatim i NLP i sve sjajne tehnike koje nudi, ipak nisam bila pripremljena za ovo.

Prvi deo meditacije ima veze sa upoznavanjem sopstvenih telesnih osećaja i sa budjenjem svesti o prolaznosti. Zbog ove prolaznosti, treba zadržati staloženost uma vezano za sve što se dešava u telu dok meditiramo. Sve prolazi pa nema smisla vezivati se za bilo koju pojavu. Vezivanje otvara vrata osudi!

PageBreak

Svest iza misli

Prolazila sam kroz momente apsolutne lagodnosti i momente apsolutne nelagode, misli i osećanja su dolazili i odlazili, stvarajući mesta za nove misli i osećanja. Bez ičega što bi me odvratilo od sopstvenih misli - bez razgovora, čitanja, televizije - postala sam svesna sadržaja svojih misli. Prepunjen beskorisnim stvarima, um mi je skakao sa jedne misli na sledeću, neprekidno se povlačeći u prošlost i pomerajući se brzo ka budućnosti... Planiranje, organizovanje, kretanje, pomeranje, zastajući na trenutak u sadašnjosti, samo da bi se brzo transportovao u prošlost ili u budućnost! Kako dosadno! Kako frustrirajuće!

Srećom, moj učitelj je priskočio u pomoć predloživši da posmatram ovaj neprestani priliv misli kao što bih posmatrala kišu kroz svoj prozor, bez da me ijedna kap pokvasi. Jer te misli nisu Ja. Usledio je vrlo značajan "A-ha momenat" - momenat kristalno čistog razumevanja i bistrine. Kakvo olakšanje kada sam se konačno odvojila od svojih misli. Kakva blagoslovena prilika da se spojim sa svojim pravim Ja. Da posmatram i budem svedok onoga što stvarno jesam. Kakav je to momenat - kada sam iskusila svest iza misli! Kada sam pustila da um radi to što radi - da misli, bez da se borim sa svakom misli ili da je pratim! Posmatranje = blaženstvo.

To ne znači da sam sada prosvetljeno biće. Još uvek bivam uhvaćena u unutrašnjost pojedinačnih kapi kiše. Čak i kada meditiram. Ovo je naravno, za sada, neizbežan deo procesa. Ali svest o tome da su ove zamke uma samo kišne kapi omogućava mi da se povučem, posmatram i slušam kišu, svesna svog iskustva ali ne i izgubljena u njemu. Meditacija nije zaustavljanje razmišljanja, ona je doživljavanje svega što se dešava unutar i izvan nas. Meditirajući postajemo svesniji onoga o čemu razmišljamo i načina na koji razmišljamo.

Mnogo sam naučila kroz ovo iskustvo. Prvo i osnovno - da uvek budem iskrena sa sobom, shvatajući svoje strahove, nade i želje na dubokom nivou. Naučila sam da su misli suštinski deo ljudskog postojanja; medjutim, kada te misli iskrive našu percepciju, moramo da gledamo iza ograničenja koja one kreiraju i da otkrijemo suptilnu svest našeg pravog Ja.

Vipassana je verovatno najteža i najvrednija stvar koju sam ikada uradila. Svet je postao još bolje i svetlije mesto nego što se sećam. Oslobadjanje od onoga što nismo je prvi korak ka dopuštanju onome što jesmo da istupi.

Imajući sve ovo u vidu, pozivam vas da ove nedelje provedete neko vreme u tišini i da na trenutak pogledate svoje pravo Ja. Poklonite sebi doživljaj SEBE!

Želim vam svetlu i sjajnu nedelju,
Lidija

Izvor: Momentum Strategies 2012

Lidija Markovic Rosati, NLP Trener (Certified by Dr. John Grinder, Carmen Bostic St. Clair and Michael Carroll), Holistic NLP Trener, Hipnoterapeut, Master Neurostrateg, TimeLine terapeut. Osnivac Holistic NLP centra u Nisu. Zivi i radi na relaciji Velika Britanija - Srbija. www.momentum-strategies.com