- Narodno verovanje da se veš oblači naopako navodno donosi sreću ili štiti od malera, ali je to sujeverje.
- Bakin savet je poruka da se kroz male rituale lakše podnese svakodnevica.
Baba Jeka mi je uvek govorila: Obuci veš naopako, tako ćeš privući sreću.“ Kao dete nisam mnogo razmišljala o tome. Bila je to jedna od onih bakinih rečenica koje slušate usput, zajedno sa savetima da ne sedite na hladnom, da se ne vraćate kada krenete od kuće i da ne odajete tajne strancima.
Ali zašto se uopšte verovalo da oblačenje veša naopako donosi sreću?
U narodnim verovanjima odeća je često imala mnogo veće značenje nego danas. Nije bila samo ono što čovek oblači, već nešto što je bilo neposredno povezano sa njegovim telom, svakodnevicom i ličnim životom. Zato su se za način oblačenja vezivali različiti običaji i tumačenja.
Jedno od rasprostranjenih verovanja govorilo je da će onaj ko slučajno obuče nešto naopako imati sreće ili izbeći neku neprijatnost. U nekim krajevima takva odeća se namerno nosila kao način da se „zbuni“ loša sreća. Naravno, za to nema naučnih dokaza, ali je zanimljivo pitanje zašto su ljudi uopšte imali potrebu da stvarima koje im se događaju daju ovakvo značenje.
U galeriji ispod pročitajte mudre citate za pevazilaženje nevolja u životu!
A tu dolazimo do života naših baka. Žene nekada nisu imale ni približno onoliko kontrole nad svojim životomkoliko je danas imamo. Mnoge su rano stupale u brak, rađale veliki broj dece, vodile domaćinstvo, obrađivale zemlju ili radile fizički teške poslove. O novcu, školovanju, putovanjima i mnogim važnim životnim odlukama često nisu odlučivale same.
Zato su mali rituali i običaji mogli da daju osećaj reda u svetu u kojem je mnogo toga bilo neizvesno. Ako obučeš nešto naopako i veruješ da će te to zaštititi od malera, dobijaš makar mali osećaj da možeš da utičeš na ono što dolazi. Nije stvar u tome da je baka zaista mogla da „privuče sreću“ okrenutom odećom. Mnogo je zanimljivije razumeti da joj je takav običaj mogao pružiti osećaj sigurnosti.
Psihološki gledano, ljudi prirodno traže obrasce i povezuju događaje koji se dešavaju jedan za drugim. Ako je neko jednom obukao majicu naopako i tog dana doživeo nešto lepo, lako je mogao da zapamti upravo tu vezu. Sledeći put kada se nađe u sličnoj situaciji, mogao je ponovo da uradi isto. Tako se običaj prenosio sa generacije na generaciju.
A bake su takve male „rituale“ često prenosile unucama kao deo životnog iskustva. Možda je zato iza rečenice „obuci veš naopako“ stajalo mnogo više od sujeverja.
U galeriji ispod pročitajte 7 saveta i citata poznatih psihologa!
Stajala je žena koja je kroz život naučila da traži utehu u malim stvarima. Žena koja nije mogla da kontroliše sve što će joj se dogoditi, ali je mogla da skuva ručak, opere veš, namesti kuću, sačuva neki običaj i kaže detetu ili unuci: „Uradi ovako, biće sve u redu.“
Danas znamo da okrenuta majica ili veš ne mogu da promene tok događaja. Ali možemo da razumemo zašto su takva verovanja nekada bila važna.
Možda zato i danas, kada se setimo bakinih neobičnih saveta, ne treba prvo da se pitamo da li su bili tačni. Možda treba da se zapitamo šta je ta žena pokušavala da nam poruči. Ponekad je „obuci to naopako“ zapravo značilo samo: „Uradi nešto što će ti dati malo hrabrosti. I ne brini, biće dobro.“
BONUS VIDEO:
