Autorka bestselera "Sve je rešivo", Amerikanka Mari Forleo, pristup životu iz naslova knjige koristi u svakom životnom izazovu – poslovnom ili privatnom. U intervjuu za Sensu koji je pripremila Magda Dežđek, govori o odrastanju uz majku koja je stvari preuzimala u svoje ruke i o trenucima u kojima je shvatila da ako nešto nije rešivo, onda i nije na nama da to rešavamo.

Iza naslova Vašeg bestselera Sve je rešivo krije se zanimljiva priča koja otkriva da je vaša majka na neki način bila inspiracija za pisanje knjige. Možete li nam je otkriti?

Pročitajte jošMoji ritualiDREVNA TEHNIKA KOJA ZACELJUJE POVREĐENA SRCA - BRIŠE RANE NA DUŠI: Magične reči za oproštaj i isceljenje

Moja majka je uporna poput buldoga. Bila je primorana da nauči kako da razvuče jedan dolar na nekoliko dana i jedna je od najsnalažljivijih i najvrednijih osoba koje možete da upoznate. Naučila me da na različite načine uštedim novac. Takođe me naučila da obratim pažnju na darove koje „šalju” neki proizvođači ako ste priložili „dokaz o kupovini”. Jedna od omiljenih

stvari koju je dobila bio je mali radio proizvođača oranžade Tropicana. Bio je veličine, boje i oblika pomorandže, a sa strane je, kao antena, štrčala prugasta crveno-bela slamčica. Volela je taj mali radio. Kao devojčica znala sam da mogu da je pronađem u kući ili dvorištu slušajući odakle dolazi zvuk iz te Tropicana „pomorandže”. Jednog dana sam, hodajući kući iz škole, iz daljine čula radio. Kada sam se približila, shvatila sam da muzika dolazi odozgo.

Podigla sam pogled i videla mamu na krovu naše dvospratnice. „Mama, da li je sve u redu? Šta radiš gore?!” Povikala je: „Dobro sam, Re. Krov prokišnjava. Kada sam nazvala majstora, rekao je da će to da košta najmanje 500 dolara. To je suludo! Setila sam se da imamo višak asfaltne šindre u garaži i zaključila sam da mi treba samo nekoliko minuta da to popravim.”
To su bile osamdesete, bio je to svet pre interneta, pre YouTube-a, pre Google-a. Nikad nisam znala gde ću je naći ili šta će da radi, ali trebalo je samo da pratim zvuk radija.

Jednog jesenjeg dana iz škole sam se vratila kasno i nešto je bilo drugačije. Kuća je bila u mraku i tišini. Na prstima sam obilazila kuću u strahu od onoga što bih mogla da zateknem. Zašto se ne čuje „pomorandža” Tropicana? Zatim sam čula škljocanje i kuckanje. Pratila sam taj zvuk i videla mamu nagnutu nad kuhinjskim stolom. Sve je izgledalo kao u operacionoj
sali. Ispred nje su bili rašireni bezbrojni sićušni komadi rastavljenog radija.

„Mama, jesi li dobro? Šta se dogodilo sa tvojim radijom?” „U redu je, Re, sitnica. Antena je pukla, a ne radi ni pretraživač stanica, pa to popravljam.” Stajala sam na trenutak gledajući je kako „mađija”. Na kraju sam upitala: „Hej, mama, odakle znaš da radiš toliko različitih stvari koje pre nisi radila, a da ti niko drugi nije pokazao kako se to radi?” Spustila je šrafciger, okrenula se prema meni i rekla: „Ne budi smešna, Re. Ništa u životu nije komplikovano. Možeš da uradiš sve što naumiš, samo moraš da zasučeš rukave, baciš se na posao i obaviš to. Sve je rešivo.” Kao opčinjena, ushićeno sam ponavljala te reči u sebi: „Sve je rešivo. Sve je rešivo...”

Saznajte i...Meditacija i antist…IZGOVORITE OVE MAGIČNE REČI UJUTRU: Mantra koja privlači uspeh, obilje i sreću svakog dana

Ta fraza i filozofija duboko su mi se usekle u dušu. Od tog trenutka postale su najmoćnija pokretačka sila u mom životu. Iskreno, ako me sutra udari autobus, to je jedina ideja koju bih želela da ostavim iza sebe. To je jedina stvar koju znam, u svom srcu, da može da napravi razliku u životu – više od ičega.

Možete li nam dati nekoliko primera kako Vam je taj naoko jednostavan moto od tri reči pomogao u životu, bilo privatno ili poslovno?

Pomogao mi je da u srednjoj školi okončam toksičnu vezu u kojoj sam bila fizički zlostavljana, na koledžu mi je pomogao u nalaženju vrlo konkurentnih radnih mesta kako bih mogla da studiram i plaćam smeštaj i da upišem predmete koje sam želela uprkos zahtevnim uslovima i listama čekanja. Čak i dok sam bila dete, to je bio razlog zašto nisam odustajala od nekih
sportova i od toga da postanem navijačica. Nastavila sam da se trudim da upadnem u sportski i navijački tim iako su me iz godine u godinu odbijali. Taj moto pomogao mi je da dobijem svaki posao koji sam dosad imala, od šankerke u najboljim restoranima na Menhetnu do trgovanja na njujorškoj berzi, rada u izdavačkoj kući Condé Nast, podučavanja hip-hopa, gostovanja u videima za vežbanje, produkcije i koreografije za MTV, pa do toga da postanem jedna od prvih Nike Elite Dance plesačica na svetu iako nisam imala formalno plesno obrazovanje.

Pomogao mi je i da se izvučem iz iscrpljujućih dugova, bezizlaznih veza i spasim svoje najdragocenije, često u rekordnom roku. To je ono što mi je dalo smelosti da u 23. godini iz temelja pokrenem posao i stvorim nekoliko miliona vrednu i društveno osvešćenu obrazovnu medijsku kompaniju – bez ikakvih podsticaja, iskustva, investitora, diplome i veza. To je i ono što me podstaklo da počnem da snimam videozapise koji su prerasli u nagrađivanu onlajn emisiju koju su pratili milioni obožavalaca.

Ne govorim to da bih se hvalila, nego zato što duboko verujem da je sve zaista rešivo.

Izvor: Sensa