Legenda o polomljenoj činiji: kako je nastala "estetika nesreće" i kojim lekcijama nas uče japanski majstori
Dragana Paramentić Legenda o polomljenoj činiji: kako je nastala
Slomljeno srce prima svetlost

Baš tako, poput keramičke posude čije su pukotine ispunjene zlatom, čineći je još lepšom i vrednijom, ličeći na vene koje joj daruju nov život, koje se pružaju i deluju kao da pulsiraju, naš život počinje onog trenutka kada se naizgled sve raspadne. Kada gledamo delove duše rasute svuda naokolo, dok nam u ušima još odzvanja rezak ton paramparčadi koje se poput čigre još uvek vrte na podu pred našim okamenjenim pogledom.Sve ono što smo mislili da jesmo, sve ono što smo gradili ili želeli da budemo, može da se raspadne u trenutku.

Budisti kažu da srce mora da bude slomljeno kako bi svetlo našlo svoj put i prordrlo u njega. Možda tako i naš život, poput posude u kojoj smo držali dušu, mora da bude razbijen kako bi ona mogla da se raširi, da primi svetlost, da poraste, jer ona jeste veća od života kakav mislimo da zaslužujemo i kad tad će nam pružiti život kakav nam je, zapravo, potreban. Isceljivanje zlatom počinje kada naučimo svoje lekcije. Kada skupimo deo po deo i pospemo ga zlatnim prahom iskustva, mašte, mogućnosti. Kada pomazimo tu krhotinu i shvatimo koliko lepa može biti ponovo sklopljena i proživljena, ali sada sa novom svrhom.

Baš kao i na licu, ožiljci na našoj duši svedoče nam o onome kroz šta smo prošli, a prošli smo hrabro, dignute glave, sa nadom u budućnost, a ne iz straha od prošlosti. Ja svoj ožiljak ne krijem. Stoji pod levim okom i liči na mač. Zadobila sam ga još i kada ne bi trebalo da se sećam tog perioda, ali se vrlo dobro sećam svakog detalja, koji me podseća koliko malo je delilo sreću od nesreće. Moj mač je moj znak. Možda mi je još tada pokazao da ću se dosta boriti.

Neprocenjiva vrednost iskustva

Ali, najteže su bitke one koje niko ne vidi. One u nama. Dok svetlost prodire kroz pukotine srca, razliva se po licu i liči na odsjaj dragocenih metala, samo mi znamo koliko umetnosti je (bilo) potrebno da se iz nesreće stvori estetika, da se glina optoči zlatom, da se isceli neizlečivo i da se počne ispočetka. Ali ovoga puta - sa drugom svrhom. Jer naš život jeste lep baš zato što ima istoriju, što smo prihvatili promenu i ima još veću vrednost upravo zato što smo od krhkosti stvorili nešto jače i trajnije. Iscelili smo ga mudrošću, mirom, sazrevanjem, strpljenjem i odlukom da mi jesmo kreatori, a ne samo posmatrači onoga što nam se događa.

Izvor: Sensa

Prethodna strana