Mala plavičasta tačka. To je dom. To smo mi. Na njoj - svako koga volite, svako koga znate, svako za koga ste čuli, svako ljudsko biće živi na toj malenoj plavičastoj tački. Hiljade religija i doktrina. Svi heroji i kukavice. Kraljevi i prosjaci. Svaka majka i otac. Istraživači i učitelji, korumpirani političari, uzvišeni tirani, ratnici, žive tu - na klupku prašine obasjanog Suncem.

Šta je svemirski internet i da li akašino polje ima odgovore na sva pitanja

Zemlja je veoma mala pozornica u nepreglednoj kosmičkog areni. Zamislite te reke krvi koje su prolili carevi i imperatori, kako bi u trenutku slave i trijumfa postali trenutni gospodari jednog fragmenta jedne blede tačke. Kažu da je astronomija ponizan način izgradnje karaktera, i ne postoji možda bolji put da shvatimo svoju dužnost da čuvamo jedni druge od percipiranja Zemlje kao jedinog mesta na kom postoji život.

PageBreak

Astronomija je lekcija o zajedništvu: da li smo na Zemlji da bismo vodili rat ili ljubav, otkriva Jasmina Stojanović
Profimedia astronomija_je_lekcija_o_zajednistvu_da_li_smo_na_Zemlji_da_bismo_vodili_rat_ili_ljubav_otkriva_jasmina_stojanovic2

Zemlja je samo jedna tačka

U februa­ru devedesetih godina prošlog veka letelica Voyager 1 bila je na rekordnih 6,4 biliona kilometara od Zemlje, pod uglom od oko 32 stepena iznad ravni ekliptike, kada je Karl Segan, američki astronom, astrobiolog i uspešan popularizator nau­ke, predložio da se okrene i poslednji put na tom istraživačkom pohodu pogleda u našem pravcu. Slika na kojoj je Zemlja jedna mala plavičasta tačka veličine 0,12 piksela u nepreglednom mraku svemira koja je tada nastala inspirisala je ovog naučnika da napiše jedno od najiskrenijih, najhumanijih i najjasnijih viđenja našeg doma - knjigu "Pale Blue Dot: A Vision of the Human Future in Space", odakle je i prafrazirani odlomak na početku teksta.

Čišćenje aure i punjenje vibracijama: gde su mesta moći i geosenzitivne tačke

Zapitajte se onda: da li je moguće da smo tu, na ovoj maloj plavoj tački, da jedni druge povredimo? Da se jedni drugih odreknemo? Za koji se milisekund slave borimo i oko kojih zrnaca prašine se sporimo? Strast kojom se mi vodimo jeste strast koja stvara život, koja uliva snagu, koja pruža oslonac i kojom volimo drugo biće pored sebe. "Mislim sada da sloboda nije biti ni moćan ni bogat, ni omiljen ni bez obaveza, već biti u stanju da voliš. Voleti drugoga toliko da makar i za tren zaboraviš na sebe, to znači biti Slobodan", napisala je Dženet Vinterson. "Mlak smo mi svet i naša čežnja za slobodom, čežnja je za ljubavlju. Da imamo hrabrosti da volimo, ne bismo toliko cenili sve te ratne činove".

Na ovoj maloj bledoj plavoj tački, neophodna je konstrukcija nasuprot destrukcije. Neophodna je strast prema životu, ljubav prema njegovoj lepoti. "Naša planeta je usamljena mrlja u nesagledivom kosmičkom mraku", napisao je Karl Segan. "U našoj tmini, u čitavom ovom prostranstvu, nema nagoveštaja da će pomoć doći sa nekog drugog mesta da nas spase - od nas samih".

Izvor: Sensa