Sreća se može naslediti, kažu naučnici: Jasmina Stojanović u potrazi za srećom

Pre nekoliko godina britanski naučnik Ričard Vajsman odlučio je da ispita zašto neki ljudi stalno nailaze na srećan splet okolnosti koji im život čini lepšim i lakšim, a zašto neke, bez obzira na to šta i kako čine, stalno "tera maler". Njegovo istraživanje trajalo je oko 10 godina i zasnivalo se na proučavanju stotina života izrazito srećnih s jedne strane, i izrazito nesrećnih osoba s druge strane. Šta se desilo sa rezultatima?

Ko su srećni ljudi?

Ričard Vajsman je izjavio kako je mozak čoveka savršeno programiran da vidi i nađe ono što želi. Kada ste gladni, svuda vidite samo hranu. Kada ste žedni, mozak detektuje isključivo tečnost. Problem nastaje kada ste toliko fokusirani da vidite ono što želite, da ne primećujete stvari koje postoje, ali ne očekujete da se dese. Prema eksperimentu koji je sproveo, "srećni ljudi" imaju opušteniji pogled na stvari, manje se fokusiraju na nepotrebne detalje, a više gledaju širu sliku. A ono što je ironično, time što se manje trude, više dobijaju!

(VIDEO) Vladeta Jerotić: šta je sreća

"Jedan od načina da se to promeni je da promenite rutinu", poručuje Vajsman. Ono što je iz iskustva video jeste da se "nesrećni ljudi" ne upuštaju u nove izazove, za razliku od "srećnih" koji u svemu vide priliku i hrle ka njoj. Prema Ričardu, samo 10 odsto vašeg života definiše slučajnost, a 40 odsto je posledica načina na koji razmišljate. Sreću je najteže staviti u okove definicije ili objasniti. Duhovnici smatraju da sreća nije u telesnom, već u duhovnom, i da je razlog čovekove nesreće taj što on stalno traži zadovoljenje potreba tela, a da jedino može biti srećan ako su mu zadovoljene duhovne potrebe.

Neki psiholozi smatraju da verovanje u sreću može usloviti razvoj pozitivnog razmišljanja, koje posledično vodi do srećnih okolnosti. Zato mnogi psiholozi smatraju da verovanje u sreću može imati dobar "placebo efekat" na zdravlje duše, podstičući dobro raspoloženje. Britanski i australijski naučnici kažu da se sreća može naslediti, a ovo su svetu svečano saopštili nakon što su sproveli istraživanje nad 1.000 parova identičnih i dvojajčanih blizanaca. Imajući u vidu da identični blizanci dele iste gene, a dvojajčani ne, naučnici su identifikovali zajedničke gene koji su zaslužni za određene osobine i ljude čine predodređenima za sreću. A ono što je definisalo njihovu srećnu sudbinu su zapravo osobine: osobe koje su komunikativne, stabilne, vredne i savesne, češće su i srećnije. Ova pozitivna genetska struktura ne može nas zaštititi od nesrećnih događaja, ali može omogućiti da se i sa teškim situacijama izborimo sa više optimizma i manje očajavanja.

Moć samolečenja - placebo, tajanstveni lek koji svi nosimo u sebi

Postoji velika razlika u onome što čini sreću i radost, iako se ova dva osećanja i pojma često dovode u istu ravan. Da li ćete biti srećni ako dobijete milione na lutriji? Bićete radosni, euforični, pod adrenalinom, ali to vam ne može dati ili vratiti neke druge stvari. Stiven Smit je 2008. godine dobio 19 miliona funti i izjavio da bi ih rado zamenio za dobro zdravlje, jer je bio teško bolestan, pisao je Guardian. U njegovom slučaju, ni toliki novac nije mogao izlečiti bolest koja uzrokuje pucanje aorte.

Možda nemamo sreće u životu ako smo propustili važan poslovni sastanak, ali imamo sreće ako smo za tih nekoliko minuta zakašnjenja propustili saobraćajnu nesreću. Možda nemamo toliko sreće da se nadamo da se neće baš nama desiti ružne stvari, ali možda ćemo biti toliko srećni da iz njih izađemo jači i bolji. "Naučio sam, da tako kažem, živeti sa mišlju da nikada neću naći mir i sreću", napisao je Alber Kami. "Ali još uvek ću sve od sebe dati između ta dva trenutka."

Izvor: Sensa