Life coach Tatjana Divjak savetovala je klijentkinju Anitu kako da zadovolji svoju stalnu potrebu za planiranjem i istovremeno bude spontana i opuštena, što priželjkuje i njen partner.

Anita: U vezi sam nešto više od godinu dana s čovekom sa kojim je teško dogovoriti se o bilo čemu i to postaje sve veći uzrok rasprava. Razumem da je prezaposlen i da mu je verovatno dosta planova i rasporeda vezanih za posao, ali i ja sam izuzetno uspešna u poslu, s ispunjenim i prenatrpanim kalendarom i obavezama, i ne mislim da zbog toga ne treba da pravim planove u privatnom životu. Ponekad me taj njegov pristup „ne mogu sada da razmišljam o tome“, odustajanje od naših dogovora i promene u poslednji čas toliko izbace iz takta da izgubim kontrolu nad samom sobom i onda se obično posvađamo. Naš odnos je pod velikim pritiskom zbog toga i to je počelo da me brine.
Tatjana: Šta je to što vas brine?
Anita: Čini mi se da se naš odnos ne razvija u dobrom smeru i pitam se da li treba da ostanem u vezi s osobom čije me ponašanje izbacuje iz takta. Prvi brak prekinula sam zbog sasvim drugih razloga, ali posle dugih godina nezadovoljstva, pa ne želim da ponovim istu grešku.
Tatjana: Jeste li partneru izrazili svoju zabrinutost?
Anita: Jesam, ali on mi je samo kratko odgovorio da ne znam da budem spontana, da je kod mene sve kao pod konac. Rekao mi je da on ne voli da planira sve u životu i da se opustim. Volela bih da to mogu, ali ne znam kako se postaje spontan.
Tatjana: Pre nego što se pozabavimo spontanošću, volela bih da čujem vaše mišljenje. Slažete li se s tom izjavom svog partnera? Mislite li i vi da niste spontani i da imate preteranu potrebu da sve isplanirate?
Anita: Ima istine u tome. Da, volim tačno da znam kuda ćemo ići, šta ćemo raditi. Volim da se družim s ljudima, a ako ne isplaniraš susret s prijateljima, teško da se možeš naći baš sa svima s kojima želiš. Danas niko nema vremena za spontanost. Ni nas dvoje nemamo vremena za mnogo onog što bismo želeli da radimo, pa smatram da planiranje zajedničkih aktivnosti nije nepotrebno.
Tatjana: Šta mislite da bi, osim nedostatka vremena, mogao da bude razlog što preferirate planiranje umesto spontanosti u svakodnevnom životu?
Anita: Uvek želim da obavim mnogo stvari, da budem efikasna, produktivna. Toliko je toga što želim da vidim, naučim, knjiga koje želim da pročitam.
Tatjana: Postoji li još nešto? Ponekad imamo potrebu da planiranjem predvidimo razvoj događaja i na neki način stavimo stvari pod kontrolu. Da li je tako i kod vas?
Anita: Volim da imam kontrolu nad svojim životom, to je istina.

PageBreak

Kako (i zašto) živeti spontano
Shutterstock kako_i_zasto_ziveti_spontano_1
Budite spremni da menjate planove

Tatjana: Šta vam omogućuje da imate osećaj kontrole nad životnim situacijama? 
Anita: Mislim da mi to daje osećaj sigurnosti. Ali to je i neka vrsta navike u mom životu. Od rane mladosti sklona sam planiranju. Tačno sam znala šta želim da postignem do koje godine života, kojim zanimanjem da se bavim, kada ću se udati, roditi decu. Uglavnom sam i uspevala u svemu tome, pa sam navikla da razmišljam unapred o onome što želim da postignem, ostvarim, uradim, imam. Na kraju krajeva, nije li to najbolji recept za uspeh – voditi se nekim ciljevima i planirati stvari u životu?
Tatjana: Nema ničeg lošeg u planiranju, ali i spontanost ima svojih pozitivnih strana. Šta bi, po vašem mišljenju, bile prednosti spontanog načina života?
Anita: Ne znam tačno. Možda uzbuđenje? Priznajem da ne volim dosadu, ali i to je jedan od razloga što planiranjem želim da oplemenim slobodno vreme. Za mene je planiranje aktivnosti ujedno i sprečavanje dosade. Raduje me smišljanje planova u stilu „šta bismo sada mogli da uradimo“, ali i to je na neki način spontanost, zar ne?
Tatjana: Tačno, spontanost je rezultat potrebe da svoje želje ostvarujemo u skladu s trenutnim mogućnostima i raspoloženjima. Međutim, bitna odrednica spontanosti je i spremnost na promenu plana, prilagodljivost. Koliko ste fleksibilni kad je reč o promeni planova?
Anita: Čini mi se da sam prilično fleksibilna. Ono što ne volim jeste da nema plana, a kad se plan promeni, sklona sam da ga zamenim nekim drugim. Reč „videćemo“ ne ispunjava me radošću. Naravno, pod stresom sam ako u poslednji čas odlučujem kuda ću za novogodišnji doček. Na primer, ove godine se od milion mogućnosti ništa nije ostvarilo i završili smo na trgu. Ne mogu baš reći da mi je to bio najbolji doček Nove godine, ali eto, i to sam probala. 
Tatjana: Šta je ipak bilo pozitivno u toj situaciji?
Anita: Ne mogu da kažem da je bilo baš tako strašno, ali bilo je i zabavnijih proslava. Jedino što se isplatilo jeste to što iza sebe imam i takvo iskustvo.
Tatjana: Drago mi je što se s duhovitom opaskom osvrćete na taj događaj. U svakom spontanom doživljaju postoji delić opuštajućeg, ali i izazovnog i novog. Kad se preterano oslanjate na termine upisane u svom kalendaru, outlooku ili nekom drugom načinu organizovanja života u skladu s kalendarom, obično je reč o tome da ste, na neki način, ograničeni vremenom, ali i pod stalnim pritiskom hoćete li uspeti da ostvarite sve zacrtano. U protivnom, neće biti pravog zadovoljstva, a moguća je i iscrpljenost kao posledica stalne izloženosti zahtevnim rokovima i programu. Takav stil života može biti veliki izvor stresa. Upravo je spontaniji način života ono što vam može pomoći u opuštanju, ostvarivanju ravnoteže, ali i zanimljivijem životu. Nije lako promeniti naučeni obrazac stalnog planiranja. Partner koji je drugačiji, spontaniji, može vam biti veliki učitelj u tome. Veza s osobom drugačijom od nas tada je izazov i zadovoljstvo. Budite spremni da učite i da se menjate zbog sopstvene dobrobiti. A i partner može da uči od vas. Mnoge veze su na početku same po sebi zanimljive i nepredvidljive. Posle nekog vremena ulazimo u određene obrasce i život se lako pretvori u rutinu. Neki u toj rutini nalaze mir, a drugima je to dosadna i neprihvatljiva svakodnevica. U vezi je potrebno da određenim kompromisima nađete zlatnu sredinu, a oba partnera imaju priliku da, uz različitost one druge strane, postanu potpune osobe.

PageBreak

Kako (i zašto) živeti spontano
Adria Media Zagreb kako_i_zasto_ziveti_spontano_3.jpg

Naučite da živite u trenutku

Spontanost nam osigurava opušteniji način življenja. Spontane osobe manje su sklone kontroli i bolje reaguju na stresne situacije jer kakav god bio njihov sledeći korak, one su spremne da ga naprave i prihvate bez reakcije i otpora. Neki od kvaliteta koje nam spontanost daje jesu razigranost, kreativnost, pozitivan stav prema životu, potpuno predavanje životu, strast u obavljanju onoga što radimo. Spontani ljudi su i srećniji od drugih. Izazovi i izloženost novim iskustvima daju poseban ton i ispunjenost njihovom životu. To ne znači da ljudi skloni planiranju nisu srećni ili da su dosadni. Oni su samo više izloženi riziku od neuspeha jer nije uvek jednostavno upravljati okolnostima koje nas okružuju, a još manje svojim osećanjima ako se planovi ne ispune jer nismo mogli da imamo kontrolu. Čak i ako niste prirodno spontani, možete da razvijete svoje veštine, naročito prihvatajući spontane osobe koje vas okružuju, živeći tako manje stresno.
Postajući spontaniji, bićete manje izloženi stresu, teskobi, pa i depresiji, jer će vam život otkriti nove mogućnosti za reakcije na okolnosti koje vas okružuju. Zabavno je biti spontan, zanimljivo je raditi nove stvari ili stare na nov način. Videćete da se ništa strašno neće dogoditi ako već dan pre ne isplanirate šta ćete ručati sutra. Spontanost se na početku uči namernim odustajanjem od planiranja i rutine, a u tome vam mogu pomoći sledeći koraci:

Učinite nešto što nikada niste, vežbajte spontanost



Promenite uobičajeno – probajte novo i uzbudljivo
Promenite neki od obrazaca prema kojima živite i radite, naročito kada započinjete dan. Promenite put kojim najčešće idete na posao ili odredište na koje često odlazite. Probajte da odustanete od određenih rutinskih pokreta pri obavljanju poslova. Pri svakoj takvoj promeni osluškujte nove zvuke, pogledajte nove vizure, primetite razliku. Krećite se kroz dan s više pažnje.

Manje proveravajte tačno vreme – ne gledajte na sat
Promenite vreme kad idete na spavanje ili na pauzu za ručak. Pokušajte da promenite i stvari koje uobičajeno radite u određeno doba dana. Odustanite od potrebe da sve ide po planu i uverite se da svet neće stati zbog toga.

Posmatrajte nekog ko je spontan – probudite dete u sebi
Pozajmite klizaljke i idite na klizanje s prijateljicom iz detinjstva. Provedite vreme s detetom u igri. Zgazite zajedno u baru umesto da je obiđete. Spontanost i radost koje to izazove neka probudi dete u vama. Primetite kako se ponaša, koji su postupci koje primećujete kod spontane osobe ili deteta u igri? Možda se već sada više smejete.

Iznenadite dragu osobu – posetite nekoga koga dugo niste videli
Poklonite nekome nešto bez posebnog povoda. Kupite poklon na koji ste slučajno naišli, a podsetio vas je na neku osobu. Javite se ljudima s kojima niste često u kontaktu i pozovite ih na druženje.

Učinite nešto posebno za sebe – budite drugačiji prema sebi
Neka to bude nešto što inače ne činite ili nešto što ste dugo želeli sebi da priuštite, ali u prepunom rasporedu niste za to našli vremena. Provedite dan u opuštajućem ambijentu.

Uzmite slobodan dan i provedite ga na neuobičajen način
Iznenadite partnera/partnerku putovanjem koje ste uzeli preko last minute ponude. Otputujte nekuda gde nikad niste bili. Ne planirajte put, već jednostavno spakujte nekoliko najvažnijih stvari i otputujte istog dana. Sedite u auto i odvezite se u nepoznatom smeru, popijte kafu na obali reke, ručajte na nekom novom mestu. Razgovarajte sa nepoznatim ljudima, naročito ako ste zatvoreni i stidljivi.

Upišite se na kurs plesa ili neku kreativnu radionicu
Izrazite se kreativno. Sami kreirajte umetničko delo. Kurs kuvanja, keramike ili slikanja idealno je rešenje. Uposlićete svoje ruke novim pokretima, a rezultat možete da probate ili iskoristite, a ne samo da uživate u njegovom izgledu.

Vodite dnevnik
Zapisujte svoje misli, osećanja, ideje. Umesto da pišete plan, pišite o onome što se događa i kako se pri tom osećate. Primetite neke stvari prvi put.

Izađite sami – budite veseli u sopstvenom društvu
Otiđite u bioskop, pozorište, restoran. Posmatrajte ljude. Primetite ono što vam inače promakne jer ste koncentrisani na ljude s kojima izlazite. Opustite se i osetite novi doživljaj, nove mirise, ideje.

Promenite način na koji se odmarate
Provedite nedelju drugačije nego obično. Oprobajte se u novom sportu, naročito onom za koji ste uvek mislili da nije za vas, i dobro se zabavite šta god radili.

Inicirajte spontanost i kod neke bliske osobe
Pozovite prijatelja da provede vreme s vama na neuobičajenom mestu. Ili u neobično vreme. Razveselite druge svojom spontanošću.