Kome čitava 2016. godina nije bila vožnja na rolekosteru, neka digne ruku?
Da, znam, bilo je ludo, uzbuđujuće, izluđujuće, čarobno, vrtoglavo, gdećusad i kakoćusad propitujuće, kroz velike planove i igre propuštajuće, ponekad suludo opasno a ponekad nepodnošljivo mirno. Izbrojte nove bore od prošlog decembra, nove svedoke smejanja i mrštenja. Gde ste bili i gde ste sada? I da li ste spremni da budete superstar 2017. godine?
Ja imam nekoliko novih smejalica, u uglu očiju - malo klonu kad sam umorna ali dosta se razigraju kada sam srećna. Jednu boru mrštavicu kod levog oka, uhvatila sam sebe da spustim obrvu kad sam nezadovoljna, zamišljena, upitana. I usekla se tu. Ispravljam je jogom lica, i dižem (evo dok sad kucam) obe obrve ritmično, ali neće da ode. A i neka je tu. Dobar je podsetnik da dane koji su se činili teškim, a eto, opet su i oni prošli. Nije lako pogledati sebe pod reflektorima procene. Dokle sam stigla? Šta sam postigla? Šta sam promenila? A šta sam prihvatila? Koja privremena rešenja su postala trajna? A koja sam unapredila? Koliko sam naučila i koga sam podučila?
5 saveta za sledeću godinu: poruke anđeoskih karata
Mi ljudi baratamo najvažnijom valutom na svetu, mi baratamo idejama - a ideja je sve ono što može promeniti način na koji ljudi vide svet. Mi posedujemo sposobnost da oslikamo svet u svom umu, a zatim da ga iznova oslikavamo kako bismo stvorili svet koji ne postoji zaista, ali bi jednog dana mogao postojati. Ako možete usaditi neku snažnu ideju u umove ljudi, uradili ste nešto čudesno - dali ste im poklon neprocenjive vrednosti i na vrlo materijalnom nivou, delić vas postao je deo njih.
