Neizdrživo zajedništvo

"U vezi sam s muškarcem koji je pun problema i već sam umorna od pokušaja da mu pomognem kako bismo napokon mogli da se posvetimo sebi. Razmišljam intenzivno o tome kako ta veza uopšte ne ide u dobrom smeru, ali nisam još prihvatila da je to kraj iako, iskreno, nisam srećna. Znam da bi trebalo da okrenem novi list, ali se stalno nadam da će se on promeniti, a uz to imam strašan osećaj odgovornosti – ne bih želela da zbog raskida sa mnom on ne može da nastavi život, što mi na neki način svojim ponašanjem sugeriše. Zaključila sam da treba da uradim nešto, ali sam potpuno blokirana. Šta to sa mnom nije u redu?", pita klijentkinja Anita Tatjanu Divjak, koja je life coach i pomaže Aniti da sagleda problem međusobne zavisnosti u odnosu koji je iscrpljuje.

Tatjana: Ako sam vas dobro shvatila, razočarani ste svojim izborom, ali opravdanje za to nalazite u tome što mislite da su muškarci s kojima ste bili u vezi uspeli da vas "zavaraju svojim ponašanjem" i da zapravo nisu osobe kakvima su se na početku predstavljali.
Anita: Upravo tako! To je obrazac koji mi se u vezama ponavlja.

Tatjana: A šta je obrazac vašeg ponašanja u vezama? Možete li mi ispričati kakvo je vaše ponašanje pre veze, na samom početku, tokom veze i posle prekida?
Anita: Na početku, zapravo kad se upoznamo, lako se oduševim. Želim da se dopadnem i da pokažem muškarcu sve svoje vrline. Odlično kuvam i to je jedna od stvari koju volim da radim za muškarca s kojim sam u vezi. Zapravo, možda bih rekla da je telesni kontakt ono prvo što imam potrebu da činim. Tek posle toga javi se misao da ljubav ide kroz želudac, ha-ha-ha! Brižna sam. Međutim, čovek s kojim sam u vezi uskoro počinje da se potpuno oslanja na mene, pa posle nekog vremena ustanovim da vučem i sebe i njega rešavajući pri tom milion problema. To me iscrpljuje.

Tatjana: Želite li da kažete da preuzimate previše obaveza, za šta, zapravo, niste spremni?
Anita: Da. Želim da živim s tom osobom – ne volim da živim sama. No, čini mi se da na samom početku zajedničkog života, onim što mislim da mi nedostaje, to odjednom postaje napor. Nije prijatno stalno biti odgovoran a da druga strana ne vidi da bi i sama mogla da doprinese zajedništvu. Gubim poštovanje za takvu osobu i to je početak kraja. Samo što meni dugo treba da taj kraj sprovedem u delo. Trpim dok zajednički život ne postane neizdržljiv.

Tatjana: U kom smislu zajednički život postaje napor?
Anita: Imam osećaj da je sve na mojim leđima, ali ne samo to. U odnos se uvuče dosada. Tišina. Neodgovorno ponašanje mog partnera. Svađe. Pa opet tišina. Odlazak na spavanje bez zagrljaja, poljupca, telesnog kontakta. Umorna sam. Zbunjena. Tužna sam. Ljuta sam.

Tatjana: Te misli koji ste upravo verbalizovali govore mi da ipak nije reč samo o problematičnom partneru, ali to je dobra vest! Zbunila sam vas? Kada ispunjenje ili razočaranje pripišemo nekom drugom, otežana nam je mogućnost za promenu. Kada pak u svom ponašanju uočimo obrazac koji nas neizbežno vodi cilju koji ne želimo, otvara se mogućnost za promenu vlastitih misli, a time i ponašanja. A onda i rezultata. Jeste li spremni za takav rad – na sebi?
Anita: Spremna sam da učinim sve da bih prestala da se vrtim u krugu odnosa koji me prazne umesto da me ispunjavaju.

Tatjana: Upravo je to prvi korak koji biste mogli učiniti. Ispunivši sami sebe, prestajete da od drugih očekujete da vas pokrenu. Kad vam ne bude dosadno u sopstvenom društvu, povećavate mogućnost da vam bude zabavno s drugima. Šta biste još mogli da promenite u svom pristupu vezi?
Anita: Mogla bih da budem strpljivija i da ne radim na samom početku ono što sam do sada činila. Da sačekam sa telesnim delom odnosa dok ne vidim da li je muškarac koji mi se sviđa spreman za odnos kakvom težim, je li on "taj".

Tatjana: To je dobar početak. Za uspešan početak veze dobro je upoznati čoveka pre nego što otvorimo sva vrata svojih odaja. Šta biste još mogli učiniti drukčije?
Anita: Ne preuzimati odgovornost koja mi ne pripada. Pustiti partnera da sam rešava svoje probleme. Rešavati sopstvene probleme, ne da ih nemam.

Tatjana: To je dobar smer. Da bi se to moglo, treba naučiti postaviti granice koje su odraz naših stvarnih potreba u vezi. Hrabro zatražiti ono što mislimo da nam pripada, bez straha da ćemo zbog toga biti odbačeni, pa čak i rizikovati da budemo odbačeni. Prihvatiti odluku druge osobe, pa makar ona, po našem mišljenju, bila pogrešna. Prestati odustajati od sebe da bismo stvorili partnerstvo u kojem ne gubimo onaj deo sebe koji je uz nas i za nas, bez obzira na to jesmo li sami ili u paru. Ljubav prema sebi početak je ispunjavajućih odnosa. Zavoleti sebe i stvoriti zalihu ljubavi pre nego što je podelimo s nekim ideja je koja vodi u odnos koji zovemo zrelim. Zavisnost od nekoga, koju zato i zovemo zavisničkim odnosom, večna je pretnja pravoj intimi. Budite sada spremni na novi put u ljubav.
PageBreak

Svi težimo zdravim odnosima, ali da bismo ih izgradili, osim ljubavi potrebno je i međusobno poštovanje i ravnoteža između zavisnosti i samostalnosti. U početku veze, dok hemija čini svoje i nije potreban dodatni napor da bismo bili zainteresovani za uspeh odnosa, svu svoju pažnju spremno posvećujemo partneru. Neizbežna navala osećaja sreće i ispunjenosti, ponekad na granici euforije, koju na početku odnosa osećamo, ispunjava nas do neslućenih visina. Faza koja sledi (stručnjaci kažu da faza zaljubljenosti traje od nekoliko meseci do dve godine) jeste stanje koje je za zdrave odnose jednako važno, oslobođeno od uzbuđenosti, "leptirića" i stalne potrebe da impresioniramo onoga s kim smo u vezi i tako dobijemo odobravanje i prihvatanje koje nam je potrebno da bismo se osećali vrednima. Pokazujemo napokon ko smo. Ponekad lice koje se ukaže ispod maske nije lepo, ali ako i sami tako mislimo, često sabotiramo odnos u strahu da će nas (sada) druga strana pročitati, pa kad ionako gubimo, ne želimo da odemo bez borbe. I u tome je začaranost u odnosima koji su nezdravi, a imaju elemente zavisničkog ponašanja. Druga nam osoba treba, ali je istovremeno smatramo glavnim sastojkom kojem se, kao opijatu, moramo odupreti, ali ne želimo da ga izgubimo, pa pribegavamo taktici udovoljavanja drugome zanemarujući sebe. Stalno nastojanje da ispunjavamo nerealna očekivanja nas troši, čini da se osećamo manje vrednima i tera da odustanemo od ličnog prava na ono ko smo u svojoj suštini.

Postajemo zavisni od partnera i mislimo da bez njega ne možemo, a to ga može gušiti i činiti njegovo ponašanje i osećanja jednako zavisnim od naših. Stranu koja se boji odbacivanja zovemo zavisnom osobom. Ona ignoriše svoja osećanja i potrebe, a istovremeno je zaokupljena osećajima, problemima i ponašanjem partnera, prijatelja i sl. (nisu samo ljubavni odnosi zavisnički). Preuzima previše odgovornosti za druge, a veza postaje izvor stresa, depresije, osećaja krivice i žaljenja.

Kad podsvesno tražimo ili privlačimo problematične ili nedostupne osobe, zavisnost postaje poremećaj. Čest razlog neadekvatnog izbora partnera jeste naša potreba da se na taj način fokusiramo na tuđe probleme, izbegavajući rešavanje svojih. Čekajući da se njegov partner razvede, da ostavi piće, kocku, da postane odgovoran, zavisnik se oseća superiorno, jer kad se uporedi s njim, oseća se kao zdrava osoba koja nema problema. Ako se reši partnera koji ima problem, kompulzivno traži novu osobu s problemom koju "spasava". Kao da je i sama zavisnik, zavisna osoba tako izbegava da se nosi sa emocionalnim bolom, kao što alkoholičar pije ne bi li otupeo na bol.

Zavisnici su dragi ljudi koji osećaju da na leđima nose teret celog sveta. Imaju osećaja za druge, ali ne i za sebe. Rad sa zavisnim osobama uključuje vežbanje brige o sebi. Važno je pomoći im da shvate da nisu sebični ako odluče da se brinu o sebi. Važno je da se reše ograničavajućih verovanja duboko usađenih u podsvest zbog pogrešnih poruka primljenih u detinjstvu kada su staratelji bili nesposobni da se brinu o njihovim potrebama. Početak rešavanja problema zavisnosti jeste u spremnosti da se zatraži pomoć. Zavisne osobe znaju da brinu o drugima dok ne dođe vreme da nauče kako da brinu o sebi.

PageBreak

Kako odustati od zavisničkih odnosa

Odustanite od kontrole drugih da biste vratili kontrolu u vlastiti život.

Suočite se sa svojom zavisnošću od druge osobe i potražite pomoć da svoj život vratite pod kontrolu. Da biste izlečili zavisnost, najpre morate sebi da priznate da imate problem i shvatiti da vas on čini nemoćnim.

Naučite da se brinete o sebi.

Shvatite da je važno ponašati se u skladu s vlastitom prirodom. Ne trošite energiju neprestano udovoljavajući partneru ili drugima. Prihvatite činjenicu da je pre svega nužno da znate kako da se brinete o sebi.

Ispunjenje tražite pre svega u sebi.

Shvatite da je potreba da vas ispuni neko ili nešto spolja nezdrava. Ona je često rezultat naše emocionalne nezrelosti. Okružite se ljudima uz koje se osećate sigurnima, koji vam podižu samopouzdanje, koji se i sami odgovorno brinu o sebi.

Promenite odluke rizikujući.

Postavljajući granice prema ponašanju drugih, na osnovu odluke o tome što je vama važno, ne pokušavajte u svakom trenutku da činite ono što druge veseli da vas ne bi odbacili. Rizikujte da budete odbačeni kako biste napokon bili prihvaćeni onakvi kakvi jeste. Ponovite glasno poruku koja je postala kliše samo zato što je iskorišćena u marketinške svrhe: "Jer ja sam toga vredna! Jer ja to zaslužujem!"

Prepoznajte svoja osećanja.

Budite u dodiru sa svojim osećanjima. Vežbajte da biste osetili kada se osećate zakinuto, iskorišćeno, tužno... i kada se zbog toga osećate loše. Prihvatajte dobre savete i konstruktivnu kritiku. Zatražite objašnjenje od druge strane bez kritikovanja i optuživanja. Otvoreno izrazite svoje stavove bez agresivnosti.

Ugađajte vežbajući ljubav prema sebi.

Svaki dan učinite nešto lepo za sebe bez griže savesti. Izbegavajte okruženje koje negativno utiče na vas. Okružite se ljudima koji su vam uzor. Bavite se aktivnostima koje podstiču samopouzdanje.