Tokom svog dosadašnjeg života verovatno ste učinili nešto zbog čega žalite. Većina ljudi ima nešto zbog čeka se kaje, jer je to normalan proces rasta čoveka. Ipak, krivica koja se uvuče u vašu svest i zauzme joj prostor može izazvati dosta emocionalnih i fizičkih previranja.
Krivicu možda najbolje prepoznajete kao mučan osećaj u stomaku, koji prati saznanje da ste povredili nekog drugog. Možda se takođe borite sa ponavljanjem samoosuđivanja i kritikama vezanim za vaša sećanja na ono što se dogodilo i vaš strah da drugi to ne saznaju. Kao emocija, krivica ima veliku moć.
Ona vam pomaže da priznate svoje postupke i podstiče vašu motivaciju da poboljšate svoje ponašanje. Takođe bi mogla da vas navede da se usredsredite na ono što ste mogli učiniti drugačije. Ako imate osećaj da niste u stanju da rešite problem, vaša krivica bi mogla da se poveća do gotovo nepodnošljivog stepena. Iako ponekad može da podstakne pozitivan rast, krivica može i da se zadrži dugo nakon što su drugi ljudi zaboravili ili oprostili ono što se dogodilo.
Efikasni načini da regulišete i da se izobrite sa osećajem krivice, kako vas ne bi uvlačila u dublje toksično stanje:
- Imenujte svoju krivicu.
U ovom trenutku, ignorisanje vaše krivice ili pokušaj da je odgurnete može izgledati kao korisna strategija. Ako ne razmišljate o tome, na kraju će se smanjiti i nestati. Upravo ovo je pogrešan pristup rešavanju osećaja krivice. Odbijanje da priznate svoju krivicu moglo bi privremeno sprečiti njeno prelivanje u vaš svakodnevni život, ali prikrivanje emocija generalno ne funkcioniše kao stalna strategija i konačno rešenje. Za istinsko rešavanje krivice potrebno je da prvo prihvatite ta osećanja, koliko god ona bila neprijatna.
Isprobajte ovu vežbu:
- Odvojite malo vremena za sebe u tišini i miru.
- Ponesite dnevnik da biste pratili svoje misli.
- Recite sebi ili zapišite šta se dogodilo: "Osećam se krivim, jer sam vikao na svoju decu."; "Prekršio sam obećanje."; "Varao sam na testu." itd.
- Mentalno otvorite vrata krivici, frustraciji, žaljenju, ljutnji i svim drugim emocijama koje se mogu pojaviti. Zapisivanje onoga što osećate može pomoći.
- Sedite sa tim osećanjima i istražujte ih sa znatiželjom umesto osude. Mnoge situacije su složenije nego što se na prvi pogled čine, a raspetljavanje ovog čvora emocija, može vam pomoći da bolje shvatite šta zaista osećate.
Ako vam je teško da priznate krivicu, redovna meditacija, mindfulness i vođenje dnevnika mogu napraviti veliku razliku. Ove prakse vam mogu pomoći da se bolje upoznate sa emocijama, olakšavajući prihvatanje i prevazilaženje čak i onih najneprijatnijih.
- Istražite izvor svog osećaja krivice.
Pre nego što uspešno obradite svoj osećaj krivice, morate da prepoznate odakle dolazi. Normalno je da se osećate krivim ako znate da ste učinili nešto pogrešno, ali krivica se takođe može ukoreniti kao odgovor na događaje sa kojima niste imali mnogo veze. Priznavanje grešaka je važno, čak i ako to priznate samo sebi. Jednako je važno, međutim, uzeti u obzir kada nepotrebno krivite sebe za stvari koje ne možete kontrolisati. Ljudi često osećaju krivicu zbog stvari za koje im se ne može zameriti. Možda ćete se osećati krivim što ste raskinuli sa nekim kome je još uvek stalo do vas, ili zato što imate dobar posao, a vaš najbolji prijatelj ne može da nađe posao. Krivica takođe može proisteći iz uverenja da niste ispunili očekivanja koja ste postavili vi ili drugi, vama bliski ljudi. Naravno, ova krivica ne odražava vaš trud koji ste uložili da prevaziđete izazove koji vas sprečavaju da postignete te ciljeve.Neki uobičajeni uzroci krivice uključuju:
- preživljenu traumu ili katastrofu
- sukob između ličnih vrednosti i izbora koje ste napravili
- brige o mentalnom ili fizičkom zdravlju
- misli ili želje za koje verujete da nije trebalo da ih imate
- briga o svojim sopstvenim potrebama, kada smatrate da bi trebalo da se fokusirate na potrebe drugih ljudi
- Izvinite se i popravite ono što možete.
Iskreno izvinjenje može vam pomoći da počnete sa popravljanjem štete nakon nekog nemilog događaja. Izvinjavanjem izražavate grižu savesti i žaljenje osobi koju ste povredili i dajete joj do znanja da planirate da izbegnete da ponovite grešku u budućnosti. Možda nećete dobiti oproštaj odmah, ili možda čak nikada, pošto izvinjenje ne popravlja uvek već narušeno poverenje. Međutim, iskreno izvinjenje ipak vam pomaže da se izlečite, jer vam nudi priliku da izrazite svoja osećanja i da pokažete da ste odgovorni nakon što ste "zabrljali".
Da biste se efikasno izvinili, učinite sledeće:
- priznajte svoju ulogu u nekoj negativnoj situaciji zbog koje žalite
- pokažite i iskreno osetite kajanje
- izbegavajte izgovore
- tražite oproštaj
Ukoliko pokušavate da ispravite grešku, to samo pokazuje vašu želju za promenom. Možda nećete uvek imati mogućnost da se direktno izvinite. Ako ne možete da stupite u kontakt sa osobom koju ste povredili, pokušajte da joj napišete pismo. Objavljivanje izvinjenja na papiru i dalje može biti korisno, čak i ako to druga osoba nikada ne vidi. Možda i sebi dugujete izvinjenje. Umesto da se držite krivice i kaznite sebe nakon iskrene greške, zapamtite: Niko ne radi sve kako treba stalno.
Izvor: Sensa