Tokom odrastanja naučili smo da mnogo toga krijemo iz straha od osude, odbacivanja, da ne budemo pogrešno shvaćeni... Tako smo razvili stid- jednu od najdestruktivnijih emocija je stid. To je isključivo ljudska i društveno uslovljena emocija. Zbog čega je destruktivna? Zato što se zasniva na strahu od procene drugih i stavlja naše lične potrebe na drugo mesto.
Stid često dovodi do potiskivanja ličnih potreba, u korist grupnih ideja o tome šta je lepo, dobro ili prihvatljivo, kako bi se zadržala pripadnost nekoj određenoj grupi. Stid se pojavio kao oruđe za sticanje mesta u hijerarhiji grupe. Ova emocija kontroliše da li je osoba odgovarajuća za svoje članove ili ne. Stid pomaže osobi da se stopi sa grupom, da se ne ističe, da ne izazove osudu i gađenje, i da ne bude izbačena. Stoga iz straha da ne bude odbačena, osoba često krije svoje poreklo, materijalni status, seksualnu orijentaciju, neki telesni deformitet, manu... Stidi se toga što nije imućna, što nije studirala na prestižnim univerzitetima, što letuje u jeftinim hotelima, što nosi običnu odeću...
Stid je jedna od varijanti straha, a on stvara autoagresiju, tj. nanosi štetu osobi koja ga oseća. Jer ako se nečeg stidite, tj. to krijete, to što niste ispoljili morate da suzbijete, da potisnete. A potiskivanje vodi do brojnih negativnih posledica i psiho-somatskih bolesti.
Kako možemo da smanjimo ili uklonimo pritisak koju stvara ova emocija?
Tako što čemo raditi na sebi, na upoznavanjem sebe i svojih potreba, na izgradnji samopouzdanja. Moramo da osvestimo svoje potrebe, da im damo primatu u odnosu na druge, na mišljenje drugih. Treba da vidimo sa kojim opšteprihvaćenim pravilima, normama i potrebama se identifikujemo, a s kojima ne. Ako naše potrebe ili želje nisu opšteprhivaćene, a nisu ni štetne za druge, već samo drugačije, izazivaju čuđenje, to ih ne čini manjem vrednim. Upravo suprotno! Treba da ih negujemo, a ne da se stidimo toga! Ako imate neki telesni nedostatak, nemojte da se zbog toga osećate manje vredno i da ga se stidite. To ste vi, takvi ste i vi nemate zbog čega da se osećate loše! Niko nema pravo da vas izbaci iz grupe ili zajednice samo zato što ste drugačiji ili volite neke druge stvari… Nemojte pristajati da potiskujete svoja osećanja i potrebe samo iz straha da ne budete odbačeni. Budite svoji, hrabro idite svojim putem, uzdignute glave! u čemu je svrha da budete deo zajednica koja vas ne prihvata takvog kakvi ste?!
Izvor: Sensa