Ako ste zaglavljeni u onome što izgleda kao beskonačan ciklus odlaganja, krivice i haosa, možda se pitate: "Zašto sam tako lenj/a?" ili "Zašto jednostavno ne mogu da se saberem?" Uprkos toj uobičajenoj percepciji, lenjostobično nije razlog za odugovlačenje, rekla je Dženi Džip, klinički psiholog i izvršni direktor Centra za male mislioce u Los Anđelesu, koji pomaže deci sa akademskim izazovima.
"Lenjost je kao: ’Nemam apsolutno nikakvu želju ni da razmišljam o ovome.Odugovlačenje je: .’Muči me da razmišljam o ovome. I zato mi je teško da obavim posao.’ To je velika razlika“, objasnila je ona.
Znati zašto odugovlačite i naučiti kako da se borite protiv toga jedini su načini da promenite svoje ponašanje, smatraju stručnjaci. Psiholog Linda Sapadin je pokušala da doprinese samousavršavanju svojom knjigom "Kako pobediti odugovlačenje u digitalnom dobu“.
Možete da budete perfekcionista, sanjar, zabrinuti ili prkosnik — sve su to načini odlaganja koje Sapadin navodi u svojoj knjizi.
Ove vrste odugovlačenja nisu specifične dijagnoze i nisu podržane istraživanjem, ali "oni su psihološki tipovi ili razlozi zbog kojih bi neko mogao da odugovlači", rekla je Džip, koja je takođe klinički docent psihijatrije u Keck školi Univerziteta Južne Kalifornije.
Odugovlačenje ima posledice
Odlaganje može da ima praktične posledice, kao što je zaostajanje na poslu ili neuspeh u postizanju ličnih ciljeva ili precrtavanje zadataka sa liste obaveza. Ali postoje i emocionalni ili mentalni uticaji. Povezano je sa depresijom, anksioznošću i stresom, lošim snom, neadekvatnom fizičkom aktivnošću, usamljenošću i ekonomskim poteškoćama, prema januarskoj studiji koja je obuhvatila više od 3.500 studenata.
"Posebno u Americi, gde je toliko vrednosti u vezi sa onim što radimo, kako radimo, šta proizvodimo – možete da budete veoma posramljeni ako to ne možete da uradite“, rekla je Vara Saripali, klinički radnik iz Čikaga i psiholog.
Zbog toga ljudi mogu da se osećaju veoma poraženo i da kao da nema smisla pokušavati. Saznanje zašto odugovlačite može da vas učini samosvesnim, ali su vam i dalje potrebne strategije da prekinete naviku.
"U suprotnom, nastavićemo da ponavljamo stvari. Strategija koju ćete koristiti da pobedite odugovlačenje će se promeniti na osnovu svrhe kojoj vam odugovlačenje služi“, istakla je Saripali.
Evo kako da istražite koji ste tip po pitanju odugovlačenja. Može da se desi da imate osobine više od samo jednog tipa, piše CNN.
Perfekcionista
Onaj koji odugovlači da uradi nešto je obično perfekiconista.
Pošto perfekcionista treba da sve stvari uradi savršeno, potrebno mu je mnogo truda. A ako nema plan kako da završi ovaj zadatak, onda će se perfekcionista izgubiti.
Zabrinuti imaju tendenciju da budu neodlučni i zavise od drugih za savet ili uveravanje pre nego što sami preuzmu inicijativu. Takođe imaju visoku otpornost na promene, preferirajući sigurnost poznatog.
I perfekcionisti i zabrinuti mogu da odlože početne zadatke zbog straha od neuspeha ili kritike, rekao je Itamar Šac, istraživač sa Univerziteta Kembridž u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Izazovite ta uverenja i svoje ponašanje tako što ćete prepoznati da su perfekcionistički standardi nerealni.
"Zamenite ih standardima koji su dovoljno dobri, a sebi dajte dozvolu da napravite neke greške“, dodao je Šac.
Izbegavajte razmišljanje na sve ili ništa i dajte sebi vremensko ograničenje za završetak zadatka. I onda se držite tog vremenskog ograničenja, ali nemojte samo odustati ako ga ne ispunite.
Sanjar
Sanjar koji odugovlači ne voli sitne logističke detalje koji su često potrebni za realizaciju projekata.
"Oni vole da imaju ideje. Ta stvar je zabavna. Nekako je teško ili dosadno izvršiti ove vizije”, rekla je Saripali.
Sanjari bi takođe mogli da misle o sebi kao o ljudima za koje će sudbina da interveniše, čineći proaktivan naporan rad i efikasnost nepotrebnim.
I kao perfekcionista, sanjar može uvek da želi nešto bolje, navela je Džip. Naučite da pravite razliku između snova i ciljeva i pristupite ciljevima sa šest pitanja: šta, kada, gde, ko, zašto i kako. Promenite „uskoro“ ili „jednog dana“ u određeno vreme. Zapišite svoje planove u vremensku liniju, navodeći svaki korak.
Prkosnik
Ljudi koji prkose odugovlačenjem imaju tendenciju da posmatraju život u smislu onoga što drugi očekuju ili zahtevaju od njih, a ne onoga što žele. Ovaj pesimizam umanjuje njihovu motivaciju da završe zadatke.
Ako imate ovakav način razmišljanja, pronađite pozitivne načine da osećate da se pod kontrolom, kazao je Šac. Nastojte da delujete radije nego da reagujete i pokušajte da radite sa timom ili supervizorom, a ne protiv njih.
"Ako vam nešto ne odgovara, umesto da budete pasivno-agresivni u vezi sa tim, priznajte šta funkcioniše ili ne, a zatim razgovarajte sa onim ko vam daje ovaj zadatak“, savetovala je Džip.
Kako prevazići odugovlačenje?
Baš kao i rad na anksioznosti ili drugim problemima mentalnog zdravlja, rešavanje odugovlačenja može da bude teško, posebno ako dolazi iz duboko ukorenjenih problema, objasnio je Šac.
Neki ljudi koji odugovlače, "osećaju se toliko krhko da bi ih ideja da nešto urade i ne uspeju u tome samo navela da razmišljaju kako su bezvredni“, rekao je Šon Grover, psihoterapeut iz Njujorka specijalizovan za grupnu terapiju.
U takvim slučajevima, „razmislite o tome da kontaktirate profesionalca, poput psihologa, koji bi vam mogao pomoći“, dodao je Šac.
"Vizuelizacija funkcioniše. Ako možete da zamislite sebe kako dovršavate (zadatak), onda to postaje više ostvarivo jednostavno zato što imate ideju da se to može uraditi“, primetila je Džip.
Na kraju krajeva, način na koji pristupate životu je „u vezi sa vašim sistemom verovanja“, zaključila je.
"Ako verujete da možete, možete. Ako verujete da ne možete, ne možete. Dakle, u šta god verujete, u pravu ste“, istakla je.
(BizLife/Sensa)
BONUS VIDEO: