Perfekcionizam, koliko god zvučao pozitivno, zapravo je odraz nesigurnosti i frustriranosti. Naučiteda budete opušteniji...

Ideja perfekcionizma danas, možda više nego ikada, okupira naše misli i postupke. Usled želje za što boljim rezultatima i postignućima, težnje ka što profesionalnijem performansu (čak i kada nešto radimo iz hobija ili amaterski), postajemo nezadovoljni, frustrirani i neispunjeni. I sam Volter je govorio da je perfektno neprijatelj dobrog. Najčešća greška je ta što neretko izgovaramo da nešto nećemo uraditi ukoliko ne možemo to da uradimo savršeno.

Na taj način sprečavamo mogućnost da se postepeno razvijamo i pružimo najbolju verziju u datom trenutku. Prevelikasamokritičnost, nesigurnost i strah od osude pojedine ljude podstiču da budu perfekcionisti, čime sebe lišavaju lepote postepenog rasta i razvoja, savladavanja prepreka i sreće zbog i najmanjeg postignutog napretka. Za sve nas je bitno da se oslobodimo straha od neuspeha. Naravno, ne treba neuspeh da nam postane svakodnevica i da kroz život idemo linijom manjeg otpora, ali svest o tome da je u redu ponekad „pasti” je bitna.

Povezane vestiPopularna psihologi…Fokusirajte se na svoje pobede, a zanemarite poraze: 7 dobrih načina da pobedite perfekcionizam

Težnja ka savršenstvu prenosi se i na decu, što može imati vrlo negativne posledice po njihov život. Puštanjem dece da budu spontana i „nesavršena” sačuvaćete njihovo interesovanje, kreativnost, slobodu i autentičnost. Zastanite i samo razmislite koliko perfekcionizam menja vaš način razmišljanja i ponašanja, koliko utiče na ljude i okolinu u kojoj ste, i na kraju, koliko bi zapravo ideja o dovoljno dobrom delovanju umesto savršenog, promenila vaš i živote bližnjih nabolje.

1. Kompromis zahteva odustajanje od perfekcije. Umesto razmišljanja o tome šta bi moglo da se uradi savršeno, bitnije je razgovarati o tome kakve su realne mogućnosti za postizanje dovoljno dobrog rešenja, rezultata, performansa... Čak i velike korporacije mogu napraviti pozitivne promene zahvaljujući kompromisu
i prelasku sa politike straha na politiku inovacije.

2. Svi velikani zapravo svoj život svode na prostor između dve zone − zone učenja i zone performansa naučenog. Treba da budete svesni svog cilja i
da pokušate da ga dostignete preduzimanjem odgovarajućih
aktivnosti i posvećivanjem pažnje na ono što vam teže ide. Svakako, uvek imajte na umu da će u svemu biti prisutne greške. S druge strane, u zoni performansa i primene onoga što znate, dajte sve od sebe, koncentrišite se na sva dosadašnja postignuća i potrudite se da minimalizujete greške. Tako ćete postići odgovarajući balans.

3. Napravite nedeljni plan onoga što želite da postignete u zoni učenja. Isprobajte najrazličitije kreativne tehnike za ovladavanje potrebnim veštinama. Što više vremena budete posvećivali zoni učenja, manje napora će biti potrebno u zoni delovanja i predstavljanja naučenog. Samim tim, bićete mnogo uspešniji jer vreme nećete trošiti u pokušajima da nešto uradite dobro, već u učenju i ovladavanju tom oblašću, čime automatski stičete iskustvo, praksu i kredibilitet.

Povezane vestiPopularna psihologi…Da li i vi težite savršenstvu: 5 rečenica koje otkrivaju perfekcionizam

4. U procesu učenja očekujte greške i padove. Ne doživljavajte ih kao katastrofe i budite pripremljeni za njih. Prihvatite ih kao deo procesa učenja i dostizanja

zacrtanog cilja. Svaki pomak i pokušaj treba da cenite od srca, jer znate da ste dali sve od sebe.

Izvor: Sensa