Ipak, u praksi stvari izgledaju malo drugačije. Jer, posle te odluke niko nam ne kaže šta bi to tačno trebalo da uradimo da bismo zaista uspeli. Osim odluke, za uspeh nam je potrebna i hrabrost, nepokolebljiva posvećenost i jasan fokus. Kako to znam? Tako što sam sama prošla kroz sve to: napravila sam uspešan, održiv biznis, sa početnim kapitalom od nula dinara. Zvuči neverovatno? Možda je najbolje da pročitate priču od početka.
Ako ne živim svoje snove - živeću tuđe
Iako diplomirani ekonomista, kroz karijeru sam se uvek spontano nalazila na pozicijama na kojima sam imala priliku da pišem – blogovanje, copywriting, kreiranje sadržaja… Osam godina provela sam u softverskoj industriji, kao marketing lider. Ali u jednom trenutku počela sam da se osećam nedovoljno ispunjeno.
Želela sam da kreiram sopstveni biznis, ali kočile su me realne okolnosti: odgovornost singl mame malog deteta, iznajmljen stan, kirije, računi, strahovi za egzistenciju, ali i godine. Naime, u tom trenutku imala sam skoro 40 godina, a stereotipi iz okruženja su vikali na mene: „Tvoje je prošlo!“.
Počela sam da istražujem razne oblasti: NLP, koučing, kreiranje ciljeva, mape želja... Pa sam napravila plan. Od prvog trenutka znala sam zašto želim da radim ono što danas radim. Znala sam šta je moja misija: da pomognem drugima da ispričaju svoju priču, bila ona biznis ili životna. Pisanje je moj dar. Međutim, kako sam mogla da postanem osoba koja drugima pomaže u nečemu što sama nije uradila? Bez obzira na dar, najvažniji deo igrice zvane „preduzetništvo“ jeste „živi ono što govoriš“.
Pa sam se odvažila da dam otkaz, iako još uvek nisam počela da pišem sopstvenu biznis priču. Mislila sam da je novi posao na koji odlazim onaj „iz snova“. Ali sam doživela najdublje razočaranje i psihički mobing, što me je dovelo do toga da se osećam kao da sam fizički bolesna.
Istina je da ako se sami ne pobrinete da živite svoje snove, jedino što može da se desi jeste da živite nečije tuđe.
Danas kad razmišljam o tome, znam da je to najbolja moguća stvar koja mi se dogodila. Jer, da je bilo i malo bolje, verovatno bih našla razlog da ostanem. I prolongiram svoje snove za još par meseci, godina, decenija. A možda i za nikad. Istina je da ako se sami ne pobrinete da živite svoje snove, jedino što može da se desi jeste da živite nečije tuđe.
Bila sam u pat poziciji, gde sam birala između sopstvenog zdravlja i posla. I izabrala sam sebe, pola iz ljubavi, pola iz inata. Jer, kada mi kažu da nešto ne mogu, prvo što pomislim je „samo me gledajte“. Tako sam dala otkaz, drugi put za godinu dana.
Ostala sam bez ikakvih prihoda, nisam imala podršku, niti ušteđevinu. Onda sam dobila ponudu za posao, opet u softverskoj industriji. Pa sam otišla na razgovor za posao, odlučna da ga i dobijem, jer to se činilo kao jedina opcija. A uvek postoji još neka opcija. Razgovor je tekao dobro, ja sam izgovarala sve one floskule, prošarane iskustvom i referencama. Bila sam sigurna da je posao moj. A onda me je potencijalni nadređeni pitao: Koji vam je plan B ako se ne zaposlite kod nas? I ja ga više nisam čula. Jer sam shvatila da taj posao uopšte nije plan. Nije bilo plana B, samo plana A, u kome mogu taj najgori trenutak života da iskoristim na najbolji mogući način. Imala sam dovoljno novca za kiriju i račune samo za taj mesec.
Kako će biti ako uspem?
Morala sam da delujem brzo. Znala sam ZAŠTO želim da radim to što radim. Morala sam da smislim KAKO ću to da radim. Takođe, morala sam da definišem ŠTA je to što ću prodavati: šta je moj proizvod/usluga? Tako je nastala moja škola kreiranja sadržaja za web, koja je prvo bila jednodnevni kurs. Skupila sam na jedno mesto sve ono što sam ikada pisala, svako iskustvo, kampanju, primer. Sve što sam ikada naučila, onda kada nisam imala novca da platim nekoga da to uradi, ispostavilo se kao blago.
Daleko od toga da tih dana nisam imala napade straha. U nekim momentima bila sam prestravljena: Šta ako ne uspem? Pa bih dopustila sebi da se prepadnem, ali odmah posle toga bih se zapitala – Kako će biti kad uspem?
Dan pred održavanje prve radionice, otišla sam po skripte, a u novčaniku mi je doslovce ostalo 314 dinara. Ali kad je nešto vaše, nekako se stvari reše. Tako se desilo da su me za prostor neki divni ljudi čekali da im platim posle radionice. Oko fotkanja i posluženja su mi pomogli prijatelji. I tada sam dobila materijalnu potvrdu svog najjačeg uverenja. A ono glasi da najveći resurs u našim životima ne predstavlja bilo kakav finansijski kapital, već ljudi. Kapital je sjajan, jer vam daje sigurnost, ali bez ljudi, ne vredi apsolutno ništa.
Najveći resurs u našim životima ne predstavlja bilo kakav finansijski kapital, već ljudi.
Na prvoj radionici bilo je deset ljudi. Na sledećoj 12. I do danas je kroz moje edukacije prošlo preko 1000 ljudi. Vremenom su došli neki veliki i važni klijenti. Ponude, poslovna partnerstva. Prilike. Izdala sam knjigu „SoulBuzz, priče koje menjaju svet“. Iako nisam imala veze, podršku, kapital. U Srbiji. I na taj način hiljade žena u regionu su videle da je to moguće.
Neke stvari možete samo vi
Zato verujem da svako ko želi, bez obzira na okolnosti ili godine, može da izgradi svoj biznis uz pomoć svog posebnog dara, znanja ili iskustva. Neke stvari možete samo vi, na vaš način i svet za njih nema alternativu.
Legenda kaže da postoje ljudi koji su jednog jutra ustali, odlučili da je došlo njihovo vreme za uspeh i prosto – uspeli. I nije nemoguće da postanete deo te legende. Istina je da ono između nije prosto, ali niko i ne kaže da je prosto. Moja priča je dokaz da je i za vas moguće.
Možda će vas zanimati i 9 stvari u životu na koje ne treba da gubite vreme.
Sensa: Snežana Marković a.k.a Sneška, kraljica sadržaja koja spašava svet od lošeg, dosadnog i bla-bla kopija, tako što ljude poput uči kako da njihove ideje bolje zvuče i samim tim - više prodaju. Kreatorka najbolje škole kopirajtinga – Copy radionice i autorka knjige "SoulBuzz - Priče Koje Menjaju Sve(T)"
BONUS VIDEO: