Ovo su simptomi opsesivne ljubavi: tanka granica između zaljubljivanja i fatalne privlačnosti

Opsesivnost i dokaz ljubavi

- Najčešće se događa upravo takav scenario. Možda je bilo dovoljno da ta osoba prema njemu jednom bude ljubazna ili u nekoj prilici uradi nešto pažljivo, možda mu se nasmeši, pa on isplete mrežu opsesivnih misli oko nje. Vrlo često je tu komunikacija potpuno jednostrana - jedna osoba insistira na bliskosti koju druga osoba ne oseća niti želi - objašnjava Kurjački.

Ako se neko jednom "dokaže" kao opsesivna ličnost, da li je neminovno da takav obrazac primeni u svakom narednom odnosu? Ili može da se opravda da ga je neko "isprovocirao" na takvo ponašanje i da mu se više neće ponoviti? Istraživanja pokazuju da je teško verovati onome ko se jednom ponašao kao "frikkontrol", dok sagovornica podseća da je moguće da neko odjednom postane opsesivan.

- Nismo više ista osoba posle nekog patološkog odnosa, u kojem smo patili. Tako uhvatimo sebe da radimo stvari koje su za nas ranije bile nepojmljive - navodi psiholog.

A, postoji i druga strana priče, kada nekog stalno privlače osobe koje svoje emocije dokazuju opsesijom. U protivnom - svaki drugi dokaz ljubavi im je mlak.

- Mnogi parovi imaju veoma bolne i žučne svađe. Ako se zagledamo, videćemo da je to jedini način da isprovociraju iskazivanje ljubavi. Obično, svakodnevno pokazivanje osećanja im nije dovoljno. Zato u svađama olako potežu teške argumente, veoma bolne stare teme, lične stvari, prete ostavljanjem ili razvodom, jer jedino tada, kada drugu osobu dovedu do očajanja, mogu da dobiju uverljiv "dokaz" da su voljeni. Mnogi odrastaju učeći da se ljubav pokazuje na takav način - objašnjava psiholog i dodaje da se upravo iz tog razloga patološka ljubomora i ubistva motivisana njom često prikazuju u romantičnom svetlu.

Opsesivno zaljubljena osoba ne traži ravnopravan odnos. Ona se, objašnjava sagovornica, postavlja kao progonilac, kada je sva moć u njenim rukama, ili se naizgled predaje drugoj osobi, na njenu milost i nemilost.

- U takvim odnosima ne postoji istinski mir. Uvek je na pomolu ili u toku svađa, optuživanje, posle čega progonilac moli za oproštaj. Ali, ne postaje ona "otirač" zato što je nesigurna, već zato što veruje da se tako ponaša osoba koja voli. Njoj nedostaje kapacitet za istinsku ljubav i brigu. Iz straha da će biti ostavljena ne dozvoljava partneru da bude povređen nekim njenim postupkom, da pokaže ljutnju ili tugu - kaže Kurjački.

Iako je na njenom "udaru" pre svega nevina osoba, ni opsesivnoj osobi nije lako - uverava nas sagovornica.

- Često joj je jasno svoje ponašanje, ali oseća da ne može drugačije. Ima svoje "okidače", nešto što partner uradi ili propusti da uradi, posle kojih se njene opsesivne misli ponovo javljaju. Tu zato važi izreka "Daleko od očiju, daleko od srca". Kada predmet opsednutosti nije u blizini, razmišljanja o njoj slabe, jer nema šta da im daje gorivo. Zato, ukoliko želi da prekine takav odnos, važno je da to učini u potpunosti. Dobro je da pronađe nešto u čemu je dobra (sport, hobi), da bi joj aktivnost skrenula misli - savetuje psiholog i podseća na prednosti psihoterapije u ovom slučaju.

Izvor: Novosti