Saveti pedagoga: zašto je uloga oca važna u odrastanju deteta

Ravnoteža između oca i majke

Oni nisu dosledni kao mame. Iako je doslednost postulat kojem težimo, mi kao osobe, uglavnom, nismo dosledni, bez obzira na to kojeg smo pola. Zato se ne može reći da je nedoslednost očeva veća nego nedoslednost majki. Sa druge strane, za dete je dobro da raste u sredini koja njeguje različite pristupe. Poželjno je da jedan roditelj bude više strog, a drugi manje, da jedan bude dinamičniji, a drugi sporiji... Raznovrsnost podstiče dete da i ono brzo nađe svoj model ponašanja, prilagođen vlastitom karakteru. Ako ta raznolikost izostane, dete potiskuje svoju prirodu i kopira roditeljskoponašanje jer je to jedini model koji poznaje.

Ne znaju voleti kao mame. Netočno. Muškarci su od ranog detinjstva naučeni manje pokazivati svoje emocije. Setite se rečenica tipa: „Dečaci ne plaču“, kao i činjenice da dečake pitamo: „Šta si radio u vrtiću, školi“, a devojčice: „Kako ti je bilo? Kako si se provela u vrtiću, školi?“ Na te i mnoge druge sitne načine kod dečaka negujemo akciju, a kod devojčica emocije. Kada takav dečak posle postane odrasla osoba i otac, njegove će emocije razumljivo biti drugačije nego kod žena. To ne znači da su one manje ili slabije, nego da se drugačije manifestuju.

Ne znaju da se brinu kao mame. Mislite li zaista da je teško promeniti bebi pelenu ili skuvati mleko? Naravno da očevi to znaju. Međutim, ponekad ih mame nesvesno sabotiraju stavom da one najbolje poznaju detetove potrebe. Ta sabotaža, koja je najčešće reakcija žene na početnu nespretnost muškarca u prvim nedeljama života bebe, brzo postane svakodnevni obrazac ponašanja.

Uverena sam da očevi ne znaju šta propuštaju pristajući, svesno ili nesvesno, da ne budu dovoljno prisutni u životima svoje dece. Prepuštajući vaspitanje dece majkama, pokazuju koliko nisu svesni privilegija koji im je dan. Trče s jednog posla na drugi, iz jedne uloge u drugu, glume uticajne i moćne likove, uvereni da je uspeh u poslu jedina misija u životu. Međutim, nasuprot tom imidžu koji o sebi s naporom stvaraju, negde unutar njih postoji nesnalaženje, nezadovoljstvo, umor od rutine, osećaj da neki delić, ipak, nedostaje.

Ponekad me tate podsećaju na one stare ljude koji traže naočaee ne shvatajući da su im one sve vreme na glavi. Drugim rečima, drage tate, sašijte taj kostim oca po svojoj meri i iskoristite priliku. Uživajte u vremenu sa decom dok vas još uvek žele u svom društvu, jer to neće trajati zauvek. To je onaj delić koji vam nedostaje. Tek ćete dajući sebe svom detetu postati celi.

Izvor: Sensa.hr