Zašto je rizično potiskivati osećanja: evo kako ljubav može lako da nas promeni
Shutterstock ljubavni_odnos_kao_prilika_za_transformaciju_3
Biramo ono što poznajemo

Kako bi došlo do mogućnosti transformacije koju obećava hemija, partner na neki način treba da rezonira sa starim povredama. Zato biramo partnere koji su u nekom delu slični našim majkama, očevima ili drugim bliskim osobama iz porodice jer nas to podseća na ljubav koju smo mogli dobiti da su ti nama bliski ljudi iz prošlosti, iz detinjstva bili „bolji“. Privučeni smo partnerima koji nam mogu pružiti ljubav koja je „poznata“, ali „bolja“.

Hemija i osećaj kompatibilnosti obećavaju mogućnost završetka nekadašnjih priča. Isto tako, predstavljaju rizik ponavljanja istih traumatskih iskustava, kopanja po starim ranama. Zato otvaranje prema mogućnosti ostvarenja ljubavi istovremeno može biti i zastrašujuće. Postoji mogućnost da budemo povređeni na iste stare načine i da ne pronađemo u sebi dovoljno snage i samosvesti da povedemo priču prema boljem završetku, prema transformativnom iskustvu koje donosi isceljenje.

Ako su oba partnera predana razvoju i nadogradnji veze, ljubav koja se razvijala na početku može postati lajtmotiv odnosa i svojevrstan zajednički prostor susreta kojem partneri teže da se vraćaju.

U nekim odnosima, nakon što hemija i ljubav koji su postojali na početku veze oslabe, prevlast nad vezom mogu preuzeti nesuglasice sa kojima partneri nisu spremni da se uhvate ukoštac. Ponekad ljubavne priče začinjene hemijom traju kratko i prestaju naglo, a ponekada se razviju u duge životne priče. Koliko god trajale, takve priče uvek predstavljaju priliku za transformaciju koja nas može dovesti u kontakt sa odbačenim delovima sebe.

Izvor: Sensa