Hipnoterapija je pravac psihoterapije koji koristi hipnozu ili hipnotičko stanje za psihoterapijski rad. Samo spominjanje reči „hipnoza“ stvara kod velikog broja ljudi asocijaciju na mađioničare, iluzioniste i samim tim izaziva predrasude. Međutim, prvi opisi hipnoze datiraju još iz Starog Egipta i Antičke Grčke gde se opisuju procesi ozdravljenja bolesnika kroz hipnotičke seanse koje su se odvijale u Hramovima sna. Savremena hipnoza se rađa kroz radove austrijskog lekara Mesmera koji je razvio specifičan način lečenja i izlečio veliki broj ljudi i koji je po njemu dobio naziv Mesmerizam. U novije vreme kao autoriteti u ovom polju istakli su se dr Milton Erikson, američki psihijatar i Dejv Elman, čije indukcije za uvod u hipnozu se danas najviše koriste.
I pored radova lekara i hipnotizera u istoriji i dokumentovanom postizanju rezultata hipnozom kod različitih psihičkih i telesnih zdravstvenih tegoba, i dalje postoji odbojnost i sumnja u ovu vrstu terapijskog rada kod većine. Veliku ulogu u ovoj odbojnosti igra i strah od gubitka kontrole, strah od nepredviđenog ponašanja, strah da se nećemo nikada više probuditi kao oni stari ili se nećemo probuditi uopšte! Važno je znati da je stanje u kome se radi hipnoterapija u stvari stanje u kome se svako veče nalazimo pre nego što zaspimo ili u toku dana kada smo odsutni i „sanjamo“ otvorenih očiju.
U toku hipnoterapije klijent čuje sve što mu se govori, može da odgovara na pitanja i što je najvažnije, seća se svega što se dešavalo u toku seanse. Najteže što može da mu se dogodi u toku seanse je da utone u san. Ako se ne slaže sa bilo čime što terapeut govori može u svakom trenutku prekinuti seansu. Još jedna predrasuda koja postoji vezana za hipnozu je uverenje da baš mi ne možemo biti hipnotisani. Odgovor na ovo pitanje leži u rezultatu naučnih istraživanja koja govore da samo 5% populacije ne može da dostigne stanje hipnoze. Taj procenat dodatno pada ako postoji motiv kao što je psihičko ili telesno ozdravljenje.
Najčešće klijent posle seasne ima utisak da nije ni bio u hipnozi. Jedino što iznenađuje je protok vremena jer se uvek čini da je seansa trajala mnogo kraće nego što zaista jeste.
Tradicionalna i regresivna hipnoza
U okviru same metodologije koriste se tradicionalna hipnoza i regresivna hipnoza. Tradicoinalna hipnoza podrazumeva primenu direktnih sugestija u cilju dostizanja željene promene. Regresivna hipnoza podrazumeva vraćanje na određeni događaj koji je uzorokovao današnji problem i rešavanje uzroka problema ponovnim sagledavanjem događaja iz drugog ugla.
Oblasti u kojima se hipnoza uspešno primenjuje su mnoge: od zavisnosti kao što su pušenje i alkoholizam, zatim anksioznost, strahovi, gojaznost, nesanica, seksualne disfunkcije, nesigurnost, osećaj manje vrednosti i mnoge druge.
Često navodim primer klijentkinje koja je imala strah od odvajanja zbog čega je ostajala u odnosima i kada je imala veliku odbojnost prema dotičnim osobama. U toku hipnoterapijske seanse došla je do situacije koje se nije setila do tada: kada je imala tri godine majka je otišla na ceo dan u drugi grad i nije se vratila do kasno uveče. Nisu imali nikakvih vesti od nje. Dete je tada zaključilo na svom nivou zrelosti: „ Ako majke nema, ja ću umreti.“ Kasnije se jako teško odvajala od majke, a onda je to prenela i na druge osobe prema kojima gaji emocije. Sagledavanjem situacije u kojoj je donela odluku da neće napuštati osobu koja joj znači jer ako se toj osobi nešto desi i ona će umreti, razumela je da je to verovanje zastarelo, da ona sada može da se brne o sebi i da joj nije potreban neko drugi da bi preživela. Ovo razumevanje se prenelo na sve njene kontakte sa ljudima i dovelo do korenitih promena u istim. Po prvi put je mogla da sagleda ljude oko sebe realnije mimo svoje slike da su joj neophodni da preživi.
Drugi zanimljiv primer je mladić koji je želeo da upiše Akademiju likovnih umetnosti, ali mu se baš u tom periodu javio strah od mučnina i povraćanja tako da nije mogao da se sprema za prijemni. U toku hipnoterapije došao je do svog pravog straha – straha od neuspeha na prijemnom ispitu. Kada se suočio da pravim problemom prestale su tegobe sa mučninom, a on je usmerio svoje snage na pripremu prijemnog ispita.
Hipnoterapija svakako ima svoju primenu u okviru psihoterapijskog rada te je treba uzeti u obzir pri odabiru vrste psihoterapije.
Napomena: Pre odlaska na hipnoterapiju važno je da proverite stručnost terapeuta.
Izvor: Psihoterapija.org
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!