IZBEGAVAJTE KOFEIN, ALKOHOL I NIKOTIN

Izbegavajte u potpunosti ili bar smanjite unos nikotina i napitaka koji sadrže kofein i alkohol. Kofein i nikotin su stimulansi koji, umesto da ga redukuju, mogu da dovedu do povećanja nivoa stresa. S druge strane, alkohol unet u organizam u malim količinama može da opusti, ali ukoliko se s unosom alkohola pretera, efekat može da bude suprotan; alkohol može biti okidač za depresiju. Umesto alkoholnih i napitaka koji sadrže kofein, korisnije je piti vodu, biljne čajeve ili sveže cedjene voćne sokove koji hidriraju organizam i pomažu telu da se lakše “nosi” sa stresom. Osim toga, trebalo bi redukovati i unos rafinisanog šećera koji je sveprisutan [ima ga svuda pa i u hlebu i prelivima za salate], a koji može da dovede do pada energije i da izazove osećaj umora i nervozu. Težite, dakle, da se hranite zdravo.

9 životnih navika koje stvaraju anksioznost

BUDITE FIZIČKI AKTIVNI

Stresne situacije u našem organizmu povećavaju nivo adrenalina i kortizola, odnosno hormona stresa. Ta dva hormona postoje da bi nas zaštitili kada smo na neki način ugroženi, ali povećan nivo istih, više nam šteti nego što nam koristi. Da bismo ih držali pod kontrolom, ali i da bismo regenerisali i opustili i telo i um, neophodno je da budemo fizički aktivni. Fizička aktivnost ne mora da bude naporna, naprotiv – šetnja na svežem vazduhu sasvim je dovoljna i zadovoljavajuća. Osim što smanjuje nivo stresa, fizička aktivnost pospešuje i san, pa bi bilo dobro da vam neki vid rekreacije postane rutina, na primer šetnja od kuće do posla i od posla do kuće.

VIŠE SPAVAJTE

Nedostatak sna ozbiljan je uzročnik stresa. S druge strane, pak, upravo je stres taj koji remeti kvalitetan san i neospobljava nas da se dobro odmorimo. Većina ljudi poseže za medikamentima, međutim mudrije je iznaći neke druge vidove relaksacije pre spavanja nego popiti „čarobnu pilulu“ koja će vas veštački uvesti u san. Pobrinite se, na primer, da vam spavaća soba bude oaza mira u kojoj nema nikakvih podsetnika i rokova. Izbegavajte kofein i alkohol u večernjim časovima. Prekinite s napornim mentalnim radom nekoliko sati pre nego što odlučite da odete na spavanje, kako biste mozgu dali vremena da se odmori i pripremi za miran san. Umesto toga, napravite sebi toplu kupku i čitajte umirujuću, nezahtevnu knjigu, kako biste se izmestili iz sfere svih onih stvari koje su vas u toku dana brinule. Korisno je i da svako veče na spavanje idete u približno isto vreme; na taj se način telo i um navikavaju na ritam spavanja.

PRIMENITE NEKU RELAKS-TEHNIKU

Postoji mnogo isprobanih i efektnih načina na koji možete da umanjite stres. Neki od tih načina su relaks-tehnike. Probajte, na primer, sa samo-hipnozom, tehnikom koja je veoma jednostavna i koju možete da primenite u svakom trenutku, gde god da se nalazite. Kako to da uradite? Fokusirajte se na jednu reč ili frazu koja za vas ima pozitivno značenje. Reči kao što su „ljubav“, „mir“ i „staloženost“ dobar su izbor, baš kao i afirmacije poput „zaslužujem mir u životu“ ili „osećam ljubav i mir“. Fokusirajte se, dakle, na odabranu reč ili afirmaciju, a ukoliko se desi da vam fokus poremete nekakve loše ili negativne misli, jednostavno ih pustite da bude tu i da odu, a onda fokus vratite na odabranu reč. Ukoliko vam ovo ne uspe odmah, ne brinite. Relaksacija je veština koju je potrebno naučiti i savladati, a to se radi redovnim praktikovanjem.

RAZGOVARAJTE SA NEKIM

Nekada razgovor sa nekim o tome kako se osećate može da bude od velike pomoći. Razgovor može ili da vas udalji od misli koje vam izazivaju stres, ili da vas oslobodi tenzije. Stres može da vas spreči da stvari vidite jasno, pa zato upravo razgovor sa prijateljem, kolegom ili profesionalcem iz te oblasti, zaista može da vam pomogne da nađete rešenje svojih problema i stresova i da ih sagledate iz jednog sasvim drugačijeg ugla.

VODITE DNEVNIK STRESA

Vođenje dnevnika stresa nekoliko nedelja efikasan je alat za upravljanje stresnim situacijama. Naime, svaki put kada prepoznate stresnu epizodu, odnosno situaciju, zapišite kada se desila – datum i vreme, i mesto na kom se desila. Zapišite i šta ste tada tačno radili, s kim ste u tom trenutku bili, i kako ste se tada fizički i psihički osećali – i vi i osoba koja je možda u tom trenutku bila sa vama. Svaku stresnu epizodu zatim na neki način ocenite [ocenom 1-10, na primer], a dnevnik koristite kako biste uvideli šta je, zapravo, kod vas okidač za stres i kakvi ste vi zapravo u stresnim situacijama, kako se zapravo nosite s njima. Takva jedna evidencija može vam pomoći da izbegnete eventualne buduće stresne situacije.

Prestanite da se plašite životnih promena: evo kako bez straha izaći iz zone komfora

PREUZMITE KONTROLU

Stres nekada može da bude prouzrokovan problemom koji je naizgled nerešiv. I tu određene tehnike mogu da budu od koristi... Jedna od tih tehnika predlaže da problem zapišete i da iznađete što je moguće više rešenja za isti. Svako potencijalno rešenje sagledajte iz dva ugla – šta su jake i slabe tačke svakog od njih, a onda odaberite ono rešenje koje vam izgleda kao najbolje. Zapišite i korake koje je potrebno da preduzmete, a koji su deo rešenja: šta ćete tačno da uradite, kako ćete to da uradite, kada ćete to da uradite, ko je sve uključen u to i gde će to biti.

UPRAVLJAJTE VREMENOM

S vremena na vreme, svi se nađemo u izvesnom tesnacu u koji upadnemo „zahvaljujući“ svim onim „To Do“ listama, a to takođe može biti uzročnik stresa. Ono što je dobro, jeste da ipak ne moramo sve da uradimo odmah...zato napravite listu prioriteta. Lista prioriteta je spisak stvari koje imaju prednost nad nekim drugim stvarima. Kada odredite šta je to što ne potrebno uraditi odmah, onda možete da vidite i šta zapravo od svega toga „baš morate“ da uradite sami, a šta ipak možete da delegirate drugima. Svaku obavezu ili zadatak možete da „rasparčate“, kako bi vam bilo lakše da posao uradite kvalitetno i sa što manje stresa. Svakako imajte u vidu i dodatno vreme koje će vam možda biti potrebno kako biste zadatke uradili, jer uvek može da se desi nešto nepredviđeno ili ultra-hitno, a da vam to ne poremeti vreme izdvojeno za odmor i relaksaciju.

NAUČITE DA KAŽETE „NE“

Izvor stresa može da bude i kombinacija previše obaveza i premalo vremena da se te obaveze obave. S druge strane, uprkos tome, većina ljudi je spremna da na sebe preuzme i dodatnu odgovornost koja, pak, često uopšte nije njihova. „NE“ je odgovor koji je nekada teško izgovoriti, uglavnom zato što ljudi žele da budu od pomoći drugima i trude se da budu ljubazni, možda zato što žele da budu prihvaćeni. Razlog zašto je teško reći „NE“ može da bude i strah od konflikata, odbacivanja ili propuštenih prilika. Međutim, važno je da znate da su sve te prepreke za vaše „NE“, prepreke koje ste sami stvorili. U početku „NE“ možete nevoljno da izgovarate, pa možete da počnete s nekim „omekšivačima“ kako biste ostavili blaži utisak na druge ljude, kao na primer: „Žao mi je, ali ne mogu da se obavežem na to jer trenutno imam druge prioritete.“ „Trenutno sam usred nečega pa nije baš dobar momenat za to o čemu ti govoriš. Kako bi bilo da vidiš da li to mogu da uradim [kasnije, sutra ujutru…]?” “Volela bih to da uradim, ali…”

ODMORITE SE AKO STE PREHLAĐENI

Ukoliko se ne osećate dobro, nemojte zbog otga osećati krivicu. Kratak predah od posla osposobiće vase telo da se brzo oporavi.

Izvor: Lovesensa