Svet u kome živimo se vrtoglavo menja. Mi se menjamo takođe, prilagođavajući se okolnostima. A da li imamo priliku da i sami učestvujemo u promenama, da budemo tvorci, kreatori svoje sudbine? Kako su novonastale prilike uticale na nas? Hajde da se zapitamo šta su nam, zapravo, donele?!  

Karijera: posao ili životni stil

U novim uslovima, koji su sada još vidljiviji, koncept karijere se promenio, i to prilično. Nije ni čudo što nam tranzicija teško pada. Danas karijera ne predstavlja više posao kojim se bavimo, već životni stil koji gradimo, baveći se aktivnostima koje omogućavaju naš napredak, i to doživotno. Napredak u karijeri ne podrazumeva samo napredak u poslu koji obavljamo, već i kako koristimo svoje slobodno vreme – za svoj hobi, za stvaranje kvalitetnih trenutaka sa svojom porodicom, za važne prijatelje sa kojima rastemo i omogućavamo im da rastu, za vreme provedeno u prirodi i za brojne aktivnosti koje su u skladu sa našim vredostima. Naša deca se sigurno neće baviti jednim poslom do kraja života. Oni odrastaju u vreme kada su informacije dostupne i oni imaju priliku da uče primenjujući znanja, a ne akumulirajući ih. To je veliki zaokret u načinu razmišljanja i razvoja. Svi čekamo reformu školskogsistema, koji je nastao još u prošlom veku, a pripremao je decu za obavljanje jednog posla za života. Sada deca imaju na raspolaganju mnogo više izvora i znanje ne mora obavezno dolaziti od profesora ili iz udžbenika.

Roditelji ne mogu više da prepuštaju odgovornost za budućnost svog deteta školskom sistemu, koji je nastao u doba industrijalizacije. Roditelji ovog doba su oni koji su između dva sveta. Između onoga kako su oni naučeni i onoga što usput uče i primenjuju. Nije čudno ako su zbunjeni. Danas postoje mnoge školice za decu kao dopuna školskom sistemu. Ali, ne postoje mnoge školice za roditelje.


Pokazalo se da su u periodu tranzicije sa jednog vida rada na drugi roditelji više pogođeni promenama u svetu rada nego mladi. Mladima je danas prirodno da usvajaju nova znanja i prilagođavaju se. Potrebna im je adekvatna podrška od roditelja za razvoj karijere u novim uslovima. 

Nova znanja za nove generacije

Iz potrebe roditelja za podrškom, kako bi i sami mogli adekvatno da podrže svoju decu, proizašao je program Roditelj – Voditelj. Posle mnogo razmišljanja i korekcija, program Roditelj – Voditelj trenutno je namenjen roditeljima koji imaju decu koja još nisu krenula u školu, ili su u osnovnoj školi.

Pokazalo se da je vrednost ovog programa u tome što svako izađe sa drugačijim utiskom, koji je vezan za njegovu ličnost. Druga vrednost je u tome što se kroz program prolazi iskustveno, kroz vežbe i komunikaciju. Roditelji stiču na taj način kompetenciju da rade sa decom i da ih savetuju u karijeri, jer poznaju proces i sami su prošli kroz njega, nevezano da li odluče da koriste znanja i sadržaje za svoj rast ili ne. Svakako je preporučljivo da se znanja koriste za sopstveni karijerni napredak, a program im daje formu i strukturu za to. Jednom kada se upoznamo sa procesom, program možemo primenjivati kad god je to potrebno, do kraja života. To je kružni proces. To nam omogućava da se snalazimo u promenama izazvanim u nama ili van nas. Na taj način možemo zaista postati saradnici svojoj deci, pa i model, zbog sebe i njih, jer oni nas svakako kopiraju. Pitanje je kakav model želimo da budemo.  

Više informacija o program možete saznati na FB strani Roditelj Voditelj ili na jel.novovic@gmail.com.

Pet faza rasta:

Program koji roditelje uči da otkriju svoje nove sposobnosti i da postanu pravi vodiči svojoj deci se sastoji iz pet faza. One nam pomažu i osposobljavaju nas da upravljamo svojom karijerom u novonastalim uslovima. Roditelji kroz program prolaze iskustveno i, samim tim, stiču kompetenciju za rad sa decom. 

1. Samospoznaja. Ponovno upoznavanje sa sobom, sa svojim vrednostima. Tokom ove prve faze roditelj se zapravo ponovo upoznaje sam sa sobom. Ovaj korak nam omogućava da se setimo u čemu smo dobri, u čemu uživamo, koje su naše sposobnosti i interesovanja. Deca treba da nas vide kada to radimo. Da vide kako uživamo u nečemu što nas zanima. To može biti i kuvanje, ako nas inspiriše i čini kreativnim. Važno je da otkrijemo šta je ono što naša duša želi. A onda da obratimo pažnju na to u čemu su naša deca dobra i da im na to ukazujemo. Ne na ono u čemu bismo mi voleli da su oni dobri i od čega mi mislimo da će imati koristi, već na ono što oni jesu, po čemu su jedinstveni. Da ih posmatramo i hvalimo, da podstičemo. Ranije su u školi predmeti fizičko, muzičko i likovno bili potcenjeni. Danas ne možemo zamisliti biznis bez dizajnera. Sport je protivteža sedenju za računarima. Slikanje razvija kreativnost, a to je važna veština za XXI vek. Svako ima mogućnost da reši neki problem na svoj način. Ne postoje dve iste osobe na svetu. U tome je čar svakoga od nas. Muzika nas vraća u sadašnji trenutak i opušta.

Kako uspešno usmeravati dete: saznajte kroz kojih pet faza rasta prolaze deca
Foto: Shutterstock kako-uspesno-usmeravati-dete-saznajte-kroz-kojih-pet-faza-rasta-prolaze-deca4

2. Upoznavanje sa svetom rada kakav je danas. Ovaj korak nam pomaže da prihvatimo sve promene koje su sastavni deo sveta rada danas i novi koncept karijere koji podrazumeva doživotni razvoj potencijala kroz posao i van toga. Da na osnovu onoga što je nama važno u životu, koristimo mogućnosti i novonastale prilike koje se pružaju. Važno je da se upoznamo sa novonastalim karakteristikama sveta rada, da budemo informisani i naučimo decu da tragaju za informacijama koje su njima bitne i da ih koriste za svoj razvoj i napredak umesto pukog prilagođavanja promenljivom svetu rada, jer tako mogu izgubiti svoj fokus, svoju individualnost. Taj isti promenljivi svet rada koji nam unosi nemir, pruža nam i mogućnost da razvijamo svoja interesovanja kroz svoje hobije ili posao kojim želimo da se bavimo. Omogućava nam da se menjamo i dostižemo svoje potencijale.

3. Vizija. Kada se malo bolje upoznamo sa sobom, sa novim konceptom karijere i karakteristikama promenljivog sveta rada, možemo da napravimo viziju u skladu sa onim što nam je važno, odnosno, u skladu sa tim kako želimo sebe da vidimo u budućnosti. Ona treba da bude čarobna i da nas motiviše. Deca mogu da nacrtaju sebe kad porastu (a možemo i mi sa njima da crtamo), samo je važno da se ne vezuju za neko konkretno zanimanje, nego za ono što će raditi, što će umeti, znati, gde će se nalaziti, kako će se osećati tada, ko će se nalaziti oko njih.To je šira slika od onoga šta žele da budu kad porastu u okviru zanimanja, jer je širi pogled od toga potreban. Ako svake godine nastaju novi poslovi, koliko će ih biti tek za petnaestak godina?! Ne zaboravimo da za te poslove još uvek ne postoje fakulteti i škole, već se za njih osposobljava iskustveno, neformalnim obrazovanjem i sopstvenim trudom, interesovanjem, traganjem, razgovorom, putem interneta... 

4. Donošenje odluka. Krajnji cilj karijernog savetovanja je samostalno upravljanje sopstvenom karijerom. Mehanizam kojim se to postiže je upravo donošenje odluka koje su od značaja za razvoj naše karijere i nas samih. Donošenje odluka je veština koja može da se uči odmalena. Zato treba da postepeno dopuštamo deci da oni učestvuju u donošenju odluka. Tako im dopuštamo da uvide posledice svojih odluka i da uče iz njih. Možda i pogreše. I to je u redu, danas su greške okej. Tako učimo i napredujemo u ovom neizvesnom svetu. Svako učenje i napredak, pa i samo roditeljstvo su prožeti pokušajima i pogreškama i ispravljanjem uočenih grešaka. U zavisnosti od uzrasta, možemo im dati okvir unutar kog mogu da donesu odluku. Kako deca odrastaju, polako popuštamo i širimo opcije, kako bi jednog dana samopouzdano doneli svoju prvu karijernu odluku, i to samostalno. Zato se u toku programa pozitivno motivišemo za donošenje odluka i tome učimo i decu.

Kada shvatimo koju odluku želimo da donesemo, koja je važna za naš rast, koja će nam doneti radost i napredak u našem životu, pravimo strategiju i male akcije u kojima ćemo uživati i svakodnevno sprovoditi svoje odluke.

5.Preduzimanje akcije. U ovoj fazi je važno da ne žurimo, da verujemo da će se sve desiti onda kad treba da se desi. Mi znamo da za to vreme ne treba da sedimo skrštenih ruku, već da uživamo u procesu, sprovodeći učestale, svrsishodne akcije u željenom smeru. Ja sam sklona žurbi i za mene je ovaj segment imao najviše značaja. I dalje to učim, da verujem da se sve dešava onako kako je najbolje za nas i u pravom trenutku. 

Upravljanje sopstvenim vremenom je veština koja nam je svima neophodna, a tome u prilog govori i sve veći broj obuka i edukacija na tu temu. Savladavanje ove veštine ne podrazumeva da treba više da radimo, već naprotiv, da imamo više vremena da se bavimo suštinskim aktivnostima.  

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da će svako od ovih pet faza spoznati onu koja je kritična da bi nastavio da napreduje i da koristi prilike za svoj razvoj. Nekome će biti najteža samospoznaja, nekome donošenje odluka, neko ne ume dobro da traga za pravim informacijama koje su vezane za prilike u svetu rada.

Radionica Roditelj-voditelj održaće se 6. i 13. juna

Izvor: Sensa