3 LOŠE PSIHOLOŠKE ULOGE KOJE IMAMO BAR JEDNOM U ŽIVOTU: Saznajte da li ste progonitelj, spasilac ili žrtva

Još u detinjstvu suočavamo se sa raznim ulogama/arhetipovima kojih ponekad i nismo svesni.

Otkrijte koji ste tip ličnosti: evo kakav imate karakter i šta to govori o vašoj budućnosti

10 OSOBINA KOJE IMA SAMO INTJ TIP LIČNOSTI: Ovi ljudi su posebni, izuzetno mudri i mogu da predvide budućnost

Kao odrasli često možemo da upadnemo u različite uloge iz detinjstva, ne zato što su nam korisne, već jednostavno zato što su nam poznate i naviknuti smo na njih. Na primer, ako ste kao dete morali stalno da brinete o drugima, moguće je da ćete biti izuzetno brižni kao odrasli ili ćete se baviti poslom koji podrazumeva nečinju negu.

Tri uloge su postale posebno istaknute u psihologiji i popularnoj psihološkoj kulturi - Progonitelj, Spasitelj i Žrtva. Ove tri uloge još se nazivaju i "dramski trougao" o čemu detaljno pišu psiholozi razvoja Barry Weinhold i Janae Weinhold u svojoj knjizi "Kako se osloboditi dramskog trougla i uloge žrtve."

Sve tri uloge mogu biti vrlo manipulativne i održavati nas u ulozi žrtve. Dominacija jedne od tri uloge u životu može negativno uticati na naše mentalno zdravlje, emocionalnu ravnotežu i život, ali važno je da ih osvestite i zapitate se "Šta mi iz ove uloge ne koristi?"

Evo kako da prepoznate da li je neka od ove tri uloge dominantna u vašem životu i kako sprečiti njen negativan efekat:

1. Progonitelj

Progonitelj je neko ko želi dominirati, kontrolisati, pobediti, biti u pravu, zastrašiti i svoje potrebe uvek staviti ispred svojih.

Zamke progonitelja

Uloga progonitelja nije korisna jer šteti odnosima. Progonitelji žive u svetu sukoba i/ili usamljenosti. Većina ljudi ne želi da se prema njima odnosi agresivno, da im se govori šta da rade i da ih neko zastrašuje. Oni će im uzvratiti i tako doći do sukoba.

Njihove veze su lošeg kvaliteta i definitivno nisu zasnovane na jednakosti. Progonitelji se takođe mogu osećati besno i nemoćno, jer iako zahtevaju, često ne zadovolje svoje potrebe. Zašto? Zato što malo ljudi želi da sluša i usliši zahteve kontrolne, agresivne osobe, osim ako možda nije u ulozi žrtve.

Alternativa: Asertivna osoba

Agresivni ljudi mogu naučiti da postanu asertivni. To znači izraziti svoje potrebe s poštovanjem, jasno i smireno, slušati druge i pokušati uspostaviti ravnotežu između svojih i tuđih potreba.

Takođe mogu naučiti da izražavaju svoja osećanja, umesto da ih potiskuju, a zatim eksplodiraju. Ovaj obrazac potiskivanja osećanja i eksplozije uobičajen je za nekoga ko je često u ulozi progonitelja.

Komunikacijom ispunjenom poštovanjem povećava se verovatnoća da će ih drugi slušati, pomoći i da će njihove potrebe biti zadovoljene.

2. Spasitelj

Spasitelj je neko ko ima potrebu da spašava. Ne samoi zbog potreba drugih i ljubavi, nego njihovo samopoštovanje zavisi od toga da li će nekoga spasiti.

Spašavanje ih čini ljubaznim, uslužnim, snažnim i osećaju se potrebno. Ako ne mogu da preuzmu vlast i spasu nekoga, osećaju se izostavljeno, potcenjeno i izolovano. kada ne učestvuju u spašavanju drugih, ove osobe se osećaju se izgubljeno.

Ova potreba ih tera da kontrolišu i tuđe živote. Možda je majka ta koja je vašu sobu obojila u zeleno, a da nije pitala, jer je znala da je vašoj kući živopisno potrebno. Možda je to prijatelj koji insistira na tome da vam pomogne da se preselite i onda vam predloži da nameštaj namestite na njihov način jer veruju da sami ne znate kako da to pravilno da uradite.

PageBreak

Loše strane uloge Spasitelja

Uloga spasitelja je siguran put do izgaranja. Niko ne može održavati stalno stanje davanja i činjenja ako ne zadovoljava sopstvene emocionalne i fizičke potrebe. Svima nam je potreban balans.

Spašavanje takođe može stvoriti sukob u vezama. Kada spasitelj preuzme službu i kada drugi ne traže pomoć, a naiđe na odbojnost, njihovo samopouzdanje biće ugroženo. Takođe, šalje poruku osobama kojima pomažu da nisu sposobni sami da urade neke stvari i tako ugrožavaju i njihovo samopouzdanje.

Ovo može predstavljati problem u roditeljstvu. Očigledno je da ako vaše malo dete prelazi put morate da mu pomognete i pazite na njega. Međutim, kako vaše dete odrasta, treba da mu omogućite veći osećaj samostalnosti i nezavisnosti. Na ovaj način vaše dete dobija poruku: "Verujem u tvoje sposobnosti". Dete tada razvija uverenje "sposoban sam" i "mogu verovati u sebe".

Alternativa: Brižna osoba

Biti prirodno brižna osoba je predivna karakterna crta. Ljubaznost tako često nedostaje i potrebna nam je u svetu. Ali briga znači da možemo da kažemo "NE", kao i da ne radimo stvari koje ne želimo i pomažemo samo kada nas neko za to pita. U osnovi radimo stvari zato što nam je iskreno stalo, a ne zato što to moramo.

3. Žrtva

Žrtva je neko ko se samosažaljeva i ostaje začaran u tom krugu zabluda i samosažaljenja. Važno je osvestiti zbog čega imate tu ulogu. Ona najčešće nastaje iz pootisnutih trauma i negativnih oko,lnosti kroz koje ste prošli u detinjstvu i rana koje niste zalečili. Važno je da osvestite tu traumu i potražite stručnu pomoć kako biste je prevazišli, u suprotnom, možete se zaglaviti u osećaju bespomoćčnosti, gubitka, besa i tuge. Često su ulozi žrtve sklone osobe koje nisu tokom odrastanja imale dovoljno ljubavi i pažnje.

Ove osobe se žale na ovu situaciju neprestano, opiru se promeni, krive život, sudbinu i okolnosti i naviknti su da žive u osećanju jadikovnaja i nezadovoljstva.

Loše strane uloge žrtve:

Žrtva živi život zavisnosti, nemoći i nezadovoljstva. Često se oseća bezvredno i nevoljeno; nikada ne preuzima odgovornost za svoje postupke, ne veruju u sebe i plaše se da izađu iz zone komfora i iskoriste svoje potencijale. Žive životom straha, zavisnosti i bespomoćnosti.

Alternativa: Ranjiva osoba

Ako se osećate ranjivo ili ste bili žrtva, neophodno je duboko obraditi svoja osećanja. Međutim, ako se osećate zaglavljeno u tim osećajima, važno je razmisliti o tome kako možete pronaći rešenja za svoju situaciju. Ovo će možda zahtevati stručnu pomoć. Ako tražite pomoć, važno je da ona bude ona vrsta pomoći koja ohrabruje meru zdrave emocionalne obrade, samoodgovornosti i odgovarajućih psiholoških alata.

Prevedeno sa https://www.wellbeing.com.au/

Izvor: Lovesensa