Nazrelija odluka koju možete doneti je - da budete srećni. Jednostavna odluka, ali sa brojnim aspektima...
Ne živite u prošlosti
Svi oni koji krenu put traganja istinskog sebe imaju u jednom trenutku osećaj očaja zbog toga što ništa ne uspeva, da je uzaludno sve što rade, a uskovitlani um izaziva parališuće osećanje straha. Laž života stvorena umom otkriva se i ukazuje svoju utemeljenost na pogrešnim smernicama i tumačenjima, stvarajući konflikt u telu s kojim pragmatičan um ne može da se nosi i protiv kog će se braniti svom silinom, ne mareći za ono kroz šta prolazi telo.
Međutim, ma koliko dramatično i teško ovo iskustvo bilo, ono je pokazatelj da ste na dobrom putu da razorite ego stvoren pogrešnim uverenjima i da ste na putu istinskog otkrivanja onoga ko ste i šta želite. Što je pobuna veća, to ste bliži rešenju. Onog trenutka kada utišate ili izbrišete ego, kada dozvolite čistim emocijama da teku mislima i telom, kada počnete da verujete u sebe - znaćete kako da živite.
Svaki trenutak koji provedete razmišljajući o prošlosti, kradete od sopstvene budućnosti. Trošite energiju sada, zbog onoga što će se možda desiti nekada i neprestanim razmišljanjem o onome što niste želeli da vam se dogodi sprečavate da vam se desi ono što priželjkujete. Zrela odluka kojoj je vreme da je donesete jeste da ostavite prošlost tamo gde joj je mesto - daleko iza vas.
Nesumnjivo da su se svakome od nas desile stvari koje nismo mogli da sprečimo. Gubitak voljenih osoba, rastanci koje nismo želeli, promene kojih smo se plašili.
Međutim, to su događaji koje nismo mogli da promenimo, ali možemo da promenimo kako ćemo se zbog njih osećati, možemo da obratimo pažnju na budućnost i ono što će doći. Razvojni psihoterapeut i psiholog Alis Miler je izjavila: "Što više idealizujemo i potiskujemo svoju prošlost, to se snažnije vraća da nas progoni svojim negativnim uticajima". Ali, ako živite potpuno u sadašnjem trenutku, prošlost vas ne može poraziti, ma kakva ona bila.
Da biste je prebrodili, Olga Hadžić i Tanja Šešum u svojoj knjizi "Bolji život iz dana u dan" predlažu da napravite ličnu liniju prošlosti. Na sredini većeg parčeta papira nacrtajte vremensku liniju, čiji ćete početak označiti sa rođenje, a kraj sa danas.
Izdelite je na periode od pet godina. Iznad linije ubeležite pozitivne prekretnice ili događaje, a ispod linije negativne, uvažavajući i tačnost trenutka kada su se desili. Pogledajte rezultat i razmislite o tome kako ste uspešno prebrodili sve životne krize, iako su vam tada delovale nesavladive. Ova linija prošlosti će vam biti veliko ohrabrenje u sledećoj situaciji koja će vam delovati nerešiva ili nesavladiva. Ona će biti dokaz vaše borbenosti i pobeda duha nad preprekama.
U našoj prirodi je da se odupiremo promeni i težimo da zadržimo stanje u kom se nalazimo, makar to stanje bilo stanje mirovanja ili ono u kom se ne osećamo dobro. Poput hodanja u starim cipelama koje smo izgazili, pohabali, ali verujemo da su nam udobnije od novih. Međutim, stvaranje navika je mnogo lakše nego što nam se čini. Robin Šarma je u svojoj knjizi "Kaluđer koji je prodao svoj ferari" istakao da je potrebno da prođe 21 dan da bi se stekla nova navika.
Sada je savršen trenutak da steknete naviku poštovanja sebe. Nemojte sebi prebacivati, nemojte kriviti sebe što ne možete brže, bolje, što niste lepši, uspešniji. Ako stalno sebi govorite da ste glupi, ili loši, ostaćete tamo gde ste. Ako želite da u svoj život primite nove zdravije navike, biće vam potrebna najpre sopstvena podrška oplemenjena ljubavlju. Luiza Hej u knjizi "Moć je u vama" savetuje: "Reci sebi: Činim najbolje što mogu i iako sam sada u gužvi, nekako ću se izvući, pa hajde onda da nađem najbolji način za to."
Najpre mi stvaramo svoje navike, a posle one stvaraju nas.
Često smo preopterećni u skoro svakom segmentu života i ne znamo odakle da počnemo sa sređivanjem - da li je to posao sa mnogo obaveza, porodica sa čestim konfliktima ili slobodno vreme kojeg je malo. Da biste lakše sagledali kojoj oblasti života treba da se posvetite, poslužite se jednom računicom: napravite tabelu od 3 reda i 3 kolone sa 9 kvadrata. U svaki kvadrat upišite aktivnost i oblast u kojoj uživate (prijatelji, porodica, vreme za sebe...) i slobodno dodajte još kvadrata kako vam se afiniteti budu povećavali. Kako nedelja ima 168 sati, od 56 sati koje verovatno provodite spavajući, ostaje vam 112 sati za život.
