- Fraza 'bez uvrede, ali...' zvuči ljubazno, ali psiholozi je vide kao jezičku ogradu iza koje može da stoji manipulacija.
- Problem nije u jednoj rečenici, već u obrascu: ako neko stalno koristi takav uvod pre kritika i omalovažavanja, treba biti oprezan.
"Bez uvrede, ali..." Ili "Nemoj da se uvrediš, ali...“ ... Ovu frazu ili rečenicu gotovo svi smo bar jednom čuli. Na prvi pogled zvuči pristojno, obazrivo, čak i zaštitnički. Međutim, ono što dolazi posle nje često nema mnogo veze sa ljubaznošću, već sa manipulacijom.
Psiholozi ovakve uvode svrstavaju među takozvane jezičke ograde – formulacije kojima osoba unapred pokušava da ublaži ono što će reći i zaštiti sebe od moguće reakcije sagovornika.
U prevodu: prvo kaže da ne želi da vas uvredi, a onda izgovori nešto što bi vrlo lako moglo da vas povredi.
"Nemoj da se uvrediš, ali...“ – rečenica koja mnogo govori
Ova fraza sama po sebi ne dokazuje da je neko licemeran ili neiskren. Svi je ponekad koristimo kada želimo da kažemo nešto neprijatno, a da pritom ne zvučimo grubo.
Ali problem nastaje kada se stalno ponavlja, naročito pre kritika, omalovažavanja ili neprijatnih komentara.
Tada može da posluži kao svojevrsni štit: osoba unapred najavljuje da ne želi da vas uvredi, ali sebi istovremeno daje prostor da kaže ono što želi bez preuzimanja odgovornosti za način na koji će njene reči biti primljene.
Sličnu ulogu imaju i izrazi poput:
- "Uz dužno poštovanje, ali...“
- "Ne želim da se mešam, ali...“
- "Ja to kažem za tvoje dobro...“
- "Nemoj pogrešno da me shvatiš...“
- "Ja samo kažem ono što svi misle...“
Nije problem u samim rečenicama. Presudni su kontekst, učestalost i ponašanje osobe koje ih prati.
Zašto ih licemerne osobe koriste?
Ovakva formulacija omogućava osobi da kritikuje, a da istovremeno zadrži sliku o sebi kao dobronamernoj.
Ako se sagovornik naljuti, može lako da se povuče rečima: "Pa samo sam pokušao da ti kažem istinu“ ili "Rekao sam da ne želim da te uvredim“.
Na taj način odgovornost za izgovoreno postaje nejasna.
Osoba koja otvoreno i iskreno želi da ukaže na problem ne mora da bude gruba. Može da izabere blaže reči, ali će jasno reći šta misli, bez skrivanja iza prividno ljubaznog uvoda.
Kako da prepoznate da iza ljubaznosti možda stoji nešto drugo?
Najvažnije je posmatrati ponašanje, a ne jednu jedinu rečenicu.
Ako neko često govori jedno, a radi drugo, menja stav u zavisnosti od toga sa kim razgovara, obećava više nego što ispunjava ili redovno upućuje "dobronamerne“ kritike koje vas zapravo ponižavaju, tada postoji razlog da budete oprezni.
Posebno obratite pažnju na obrazac.
Jednom izgovoreno "nemoj da se uvrediš, ali...“ može biti samo nespretan pokušaj da se započne težak razgovor. Ako istu rečenicu čujete svaki put kada treba da usledi neprijatna opaska, situacija je već drugačija.
U našoj galeriji pročitajte 10 fraza uz čiju pomoć pametni ljudi uvek ve dobiju:
Kako da odgovorite?
Ne morate odmah ulaziti u raspravu. Ponekad je dovoljno mirno pitati:
"Dobro, šta si tačno želeo da mi kažeš?“
Time sagovornika vraćate na ono što zaista želi da kaže i ne dozvoljavate da se kritika sakrije iza neodređenog uvoda.
Možete jednostavno sačekati da osoba završi, a zatim proceniti da li je njena primedba zaista dobronamerna ili je samo upakovana tako da zvuči prihvatljivije.
Na kraju, nije svako ko kaže "nemoj da se uvrediš“ licemeran. Mnogo je važnije šta osoba govori, kako se ponaša prema vama i da li se njene reči i postupci poklapaju.
Jer prava ljubaznost ne podrazumeva da se neprijatne stvari moraju prećutati – već da se mogu reći iskreno, jasno i bez namere da ponize drugu osobu.
U našoj galeriji pročitajte koje japanske navike menjaju svest:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
