Kako vidimo sebe

Razlika u tome kako vidite sebe i kako vas vide drugi ne nastaje zbog egocentrizma, već jednostavno svi imamo neku vrstu slepih tačaka u percepciji. Deo neslaganja potiče i iz okolnosti da vi neke uvide nemate kada formirate sliku o sebi: u nekim situacijama drugi vide detalje koji vama promiču, na primer da se mrštite dok slušate nekoga ili da sa visine razgovarate sa ljudima.

Za početak tu su osvetljene tačke - informacije koje su poznate i vama i drugima. Na primer, činjenica da ste pričljivi ili konzervativni. Istraživanja pokazuju da su osobine kao što su ekstrovertnost, pričljivost ili taktičnost lako i jasno uočljive. Ako se svi slažu da ste pričalica - onda to verovatno i jeste.

Zatim su tu tamne tačke - stvari koje nisu poznate ni vama ni drugima. To uključuje duboko skrivene nesvesne motive koji rukovode vašim ponašanjem. Na primer, izuzetno ste ambiciozni a to može biti motivisano potrebom da dokažete svojim roditeljima da nisu bili u pravu kada nisu verovali u vas.

Lične tačke - su informacije koje znate samo vi. Na primer, činjenica da vas gužva ispunjava anksioznošću ili da osećate prezir prema kolegama.

I na kraju, tu su slepe tačke - ponašanje i informacije koje vide samo drugi a to mogu biti, na primer, nivo vaše inteligencije, privlačnosti ili neprijateljstva. Najzanimljivija su poslednja dva stajališta: lične i slepe tačke budući da je u njima sadržana razlika između onoga kako vi vidite sebe i kako vas vide drugi.

PageBreak

Zašto ne vidimo svoju privlačnost

Često mislimo da drugi lako vide našu nervozu i duboka i teška osećanja ali istraživanja pokazuju da su ljudi dosta loši u prosuđivanju tuđih emocija, namera i misli. Tomas Gilović, psiholog sa Kornela, došao je do otkrića da nam je teško da vidimo sebe tuđim očima jer se na tom putu nalaze brojne psihološke prepreke i predrasude. Precenjujemo moć drugih da detektuju naša unutrašnja stanja - predrasuda koja se zove iluzija transparentnosti. Takođe precenjujemo i to koliko drugi primećuju naše ponašanje i izgled što se naziva efekat reflektora.

Dosta nam dobro ide kada procenjujemo svoje samopouzdanje, optimizam, pesimizam ili bilo šta što ima veze sa onim šta osećamo. Tako, na primer, drugi misle da ste veoma mirni a vama se zapravo znoje dlanovi od anksioznosti koju osećate u većim grupama ljudi.

Lične tačke postoje zato što drugi znaju kako se vi ponašate, ali im nisu poznata vaša osećanja ili namere. "Ako ćutite na zabavi, ljudi ne znaju da li je to zato što ste arogantni i mislite da ste bolji od drugih ili zato što ste stidljivi i ne znate kako da stupite u razgovor", objašnjava Simin Vazir, direktorka Laboratorije ličnosti i poznavanje sebe na Univerzitetu u Vašingtonu. Ali vi znate zašto je to tako zato što imate uvid u svoje emocije i namere.

Postoji dovoljno razloga zašto mislimo da smo u stanju da najbolje procenimo sami sebe. Na koncu svega, sami sebe najduže poznajemo, provodimo sami sa sobom najviše vremena i sagledavamo sebe u najrazličitijim situacijama - u momentima tihe refleksije ali i u trenucima društvene egzaltacije, okruženi prijateljima i radošću. Ali i pored svega toga, veoma smo pristrasni, jednostavno imamo dugoročni interes u tome da se vidimo kao dobri i sposobni umesto, na primer, kao zli i nesposobni. Kada se radi o osobinama koje su važne za naše samopouzdanje, imamo tendenciju da se samozavaravamo kako bismo izgledali bolji nego što jesmo. To znači da nas u ovim dimenzijama drugi bolje i tačnije procenjuju. Teško je suditi o sopstvenoj inteligenciji ili osobinama u koje mnogo polažemo, tako da kada ljude pitate da ocene svoju inteligenciju, njihovi rezulatati se ne slažu sa onima koji se dobiju na testovima. Slično važi i za pitanje poštenja, jer takve pozitivne zablude su prilagodljive i povećavaju naše samopouzdanje i sposobnost bržeg oporavka nakon odbijanja.

Isto važi i za činjenicu da ne možemo pravilno da oceni­mo koliko smo privlačni. Direktorka laboratorije Vazir objašnjava da je to uzrokovano fizičkim stanjem stvari - mi ne vidimo sebe spolja i ono što je drugima pred nosom za nas ostaje nevidljivo kao, na primer, govor tela. Ako kojim slučajem znate koliko ste iritantni ili privlačni, onda je to zato što imate povratne informacije od drugih. Ali i tu je zanimljivo da će vam ljudi pre reći za privlačne osobine koje imate, dok će za negativne oklevati da vam kažu.

Čak iako mislite da drugi nemaju jasnu sliku o vama, njihova percepcija vašeg karaktera verovatno reflektuje stvari koje radite po navici. Nedavna istraživanja otkrivaju da će supružnici jedno drugome dati daleko tačnije ocene koje se tiču ličnosti, anksioznosti, želje za dominacijo­m nego što su u stanju da daju ocenu sopstvenog zdravstvenog stanja. Takođe, kada pitate ljude da predvide koliko će im trajati započeta romantična veza, oni nisu baš najbolji u tim procenama. Ali ispostavlja se da su zato njihovi prijatelji odličan izvor dobrih procena po tom pitanju. Veoma često mi imamo dovoljno informacija za razumevanje stvari ali se one nalaze u tim mrtvim uglovima i jednostavno ih ne vidimo.

Kada dođe do neslaganja između nas i drugih, to je često zbog slepih tačaka koje nam ne dozvoljavaju da vidimo sebe u pravom svetlu. Ali to često može biti i zbog lične tačke - kada su vam poznate stvari koje drugima nisu. Uzmimo za primer profesora Brajana Litla koji je držao legendarna predavaja na Harvardu na temu psihologije ličnosti. Oni koji su prisustvovali predavanjima su govorili da je elokventan, rečit i da je zračio energijom i žestinom. Njegovi studenti su tvrdili da je on savršen primer ektrovertnosti. Ali sam Litl se ne slaže i tvrdi da je ponašanje koje su studenti videli bilo smišljeno kako bi bio dobar predavač.

Da li je moguće da je profesoru njegova ektrovertnost bila slepa tačka? Ali ako proširimo perspektivu i sagledamo profesora u nekoliko konteksta i nivoa, videćemo da to možda nije tako. Na primer, iako je na predavanjima delovao kao ektrovert on bi se nakon njih iscrpljen povlačio u svoj kabinet za razliku od pravog ekstroverta koga bi takva socijalna stimulacija energizovala. Takođe, u restoranu bi sedeo povučen u tihom ćošku zanet razgovorom jedan na jedan umesto što bi išao i zapodevao razgovor sa svim poznanicima u tom momentu. Zaključak je da ne možete nekoga zaista poznavati ukoliko ga ne sagledate iz više uglova ili u različitim situacijama.

PageBreak

Da li šaljete pogrešne signale?

Mnogima od nas se dešava da nas drugi ne razumeju ili nas pogrešno shvataju. Ljudi misle da smo hladni i odbojni a u stvari smo stidljivi, ili misle da smo skloni flertu a zapravo želimo da sklapamo poznanstva ili delujemo kao da smo u depresiji ali smo u stvari premoreni. To što nas ljudi pogrešno razumeju nastaje zbog nedovoljno informacija - ne komuniciramo dovoljno efikasno sa okolinom bilo verbalno, bilo kroz govor tela.

Profesor Rendal Kolvin sa Nortistern univerziteta je godinama proučavao koje su to osobine ljudi koje je lako proceniti ili pročitati. Zaključio je da su ljudi koje je lako shvatiti i oceniti uglavnom ekstrovertni, srdačni, dosledni i emotivno stabilni. Ove osobine su poznate i kao "pojačivači" jer dodatno ističu druge osobine. Lakše je suditi o kreativnosti ekstrovertne osobe jer će takav tip ličnosti biti skloniji da sa vama deli svoja razmišljanja i osećanja dok će introvertna osoba uglavnom sve zadržati za sebe. Ekstrovertnost naglašava druge osobine iz jednostavnog razloga što takve ličnosti govore i rade više. Oni su sposobni da ispolje ogromnu količinu verbalnih i bihejvioralnih informacija i na taj način olakšaju drugima da ih razumeju.

Postoji još jedan tip ličnosti koji je vrlo lako razumeti i proceniti: ljudi koji su skloni da se "istrtljaju", odnosno, ljudi koji često bez razmišljanja odgovaraju. Ovakvi brbljivci su kao otvorene knjige.

Savet za vas je da ako se osećate neshvaćeno - pričajte i pokazujte više. Čak i introvertne osobe mogu da nauče sebe da bolje komuniciraju tako što će ljudima direktno govoriti kako se osećaju i šta misle.

Ukoliko apsolutno nemate predstavu o tome kako vas drugi vide može vam se desiti da povremeno nabasate na vašu sliku gledanu očima drugih. I naravno obično budete iznenađeni.

Zašto nam je tako teško da vidimo sebe očima drugih? Po rečima Džona Čejmbersa, psihologa sa Univerziteta Florida, ne uspevamo da uzmemo u obzir informacije koje drugi koriste ali isto tako koristimo one koje drugi ne konstatuju. Vi možda znate da ste manje nesmotreni nego što ste nekada bili, ili da ste pričljiviji od svojih prijatelja i manje produktivni nego što biste želeli ali sve te informacije o vama, vašoj prošlosti i vašim željama drugima nisu dostupne. Ali čak i pored toga kada pogađate šta drugi misle o vama ne možete da zanemarite te informacije koje vi imate a drugi ne.

Važno je kako vas drugi ljudi vide. Socijalna procena formira osnovu za socijalnu interakciju. Skoro svaka odluka koju drugi ljudi donose - a ima veze sa vama - bazira se na tome kako vas ljudi vide. Tako da, ako i ne uspete da u potpunosti vidite sebe u pravom svetlu, biće vam više nego dovoljno da shvatite kako vas drugi vide.

Jedno od rešenja jeste da ljude pitate kako vas percipiraju i da ih to pitate otvoreno. I naravno, što više povratnih informacija imate od različitih ljudi, to bolje. Moći ćete da formirate jasniju sliku koju projektujete. Nijedno viđenje sebe nije tačno i zato je neophodno staviti sliku o sebi pod lupu tuđih percepcija, jer na taj način prevazilazimo svoju pristrasnost i dobijamo sliku komponovanu od informa­cija koje mi ne vidimo.