Jedna od tajni samopouzdanja je nagoveštena u prvom delu reči. Radi se o sebi a ne o drugima. Stvar je u tome šta VI mislite.
Dragi prijatelji,
Da li biste voleli da imate više samopouzdanja? Velike su šanse da je odgovor „da". Mnogi ljudi žele više samopouzdanja. I mnogo bi ljudi imalo koristi od više samopouzdanja. Ali, kako ga dobiti? Ah - to je pitanje.
Na kraju krajeva, to nije nešto što možete da kupite u prodavnici (osim, naravno, ukoliko ne verujete u implicitna obećanja jeftinih reklama za pivo :-)).
Samopouzdanje je pre način mišljenja, ponašanja i postojanja u svetu. Malo nezgodan doduše, jer baš kao i prozor, kada je čitav i čist - ne primećuje se. Ali krenimo gledajući kako to izgleda kada ga nema.
Prvo, kada ljudima nedostaje samopouzdanje često se radi o tome da žele garanciju da će se oni, ili ono što rade, dopasti nekome. I zasigurno, ovo je jedna od pogrešnih lekcija kojima nas društvo uči, da se uvek fokusiramo na to šta drugi misle. U školi pišemo radove o našim letnjim raspustima, da bi učitelj mogao da ih oceni. Vaša grupa vršnjaka će imati različita mišljenja o vašoj odeći i načinu na koji je nosite. A mediji - već ste potpuno svesni razlike između života na TV-u i života u svom životu.
Ali postoji još jedan način...
Ja volim da pevam. I zaista uživam u pevanju. Ponekad drugi ljudi ne uživaju u mom pevanju. Ponekad mi kažu da pevam u pogrešnom tonalitetu. „Pogrešnom"!?! Kao da oni znaju koji je pravi tonalitet. U stvari, pravi tonalitet je onaj koji pevam. Pevam zato što uživam. I to je to - toliko je jednostavno. A tonaliteti koji idu uz pevanje u kom uživam su stoga pravi. Slično tome, ponekad mi ljudi kažu da sam pogrešila reči pesme. Besmislica, kažem. Reči koje pevam su potpuno iste kao reči u mojoj glavi!
To je pomalo kao svetski strah od onog što Italijani misle o tome kada treba piti cappuccino ili caffe latte. Lično uživam u kafi s mlekom. Mogu da je pijem ujutru, tokom dana, ili uveče. Sada, neki ljudi se busaju ističući kako je to „pogrešno". Da, zaista, pogrešno po kome? - Pogrešno po Italijanima! Jer u Italiji ljudi piju kafu s mlekom samo u određenom delu dana. Pa šta! Njihova logika ide ovako: Italijani su izmislili kafu s mlekom, pa oni odlučuju ko će kad da uživa u njoj, i bolje vam je da ih ne uznemiravate uživajući u kafi s mlekom u „pogrešno" doba dana! Budimo ozbiljni, ja čisto sumnjam da Italijanima smeta činjenica da pijem kafu s mlekom bilo kada! :-)
Možda znate da sam ja i pisac haiku poezije. I da - ja sam i ponosna i zadovoljna što su neke od mojih haiku odabrane da budu uključene u antologiju haikua. Ali nema šanse da bih ih napisala da sam pokušavala da ih pišem za editore te antologije. Ne bih ni znala koji su im standardi. Kada pišem, ja pišem za sebe. Kada osetim da haiku odjekuje u meni - kada mi se dopadne ono što vidim na papiru ispred sebe - onda sam napisala dobar haiku. Bez obzira šta drugi misle, to je ono što se meni sviđa.
