Ubrzane promene u polju nauke, tehnike i komunikacionih tehnologija u poslednjih nekoliko decenija čine da se ubrzanim tempom menja i svet u kojem živimo. Bez obzira na to što se škole i obrazovni sistem unapređuju, svet u kojem se živi van škole menja se mnogo većom brzinom, pa je sve veći jaz između onoga što deca dobijaju u školi i onoga što se od njih očekuje u životu. Oduvek je bilo zagovornika holističkog obrazovanja koji su naglašavali da uloga škole nije samo u tome da deci daje znanja koja oni usvajaju, već da podstakne njihov razvoj na svim nivoima: fizičkom, emocionalnom, intelektualnom, socijalnom i duhovnom.

U svetu u kojem danas živimo, gde je znanje lako dostupno preko interneta, imperativ škole bi trebalo da bude da decu uči da kritički misle, analiziraju i rešavaju probleme, ostvaruju uspešnu komunikaciju i sarađuju sa drugima u timu. Program po Valdorf pedagogiji prati razvojne potrebe deteta u svim fazama, koji se temelji na razumevanju ljudske prirode i dubokom poštovanju za sve dimenzije ljudskosti u detetu, a deci se predstavlja kroz aktivnosti utemeljene u njihovom svakodnevnom iskustvu, potpuno relevantnim za njihov život.

Jedna od osnovnih karakteristika Valdorf pedagogije je podsticanje razvoja mašte i kreativnosti kod dece kroz okruženje u kojem ne dominiraju sofisticirane igračke, šarenilo i buka, već su deca u njemu okružena prirodnim materijalima (drvo, vuna, svila, pamuk, pčelinji vosak, biljne boje) i materijalima od kojih sama prave igračke (šišarke, kamenčići, žirovi, vuna, grančice, školjke...).

PageBreak

Kreativan pristup životu

Školska deca sama izrađuju svoje udžbenike, podstaknuta učiteljima koji sve sadržaje predstavljaju kroz priču, a sadržaji iz različitih predmeta se prepliću, dajući deci osećaj smisla u povezanosti svega što uče. Tako, deca uče matematiku i na časovima ručnog rada, gde se prebrojavaju, dodaju i oduzimaju petlje na iglama.

Osećaj za simetriju se sa časova likovnog prenosi na časove maternjeg jezika, ravnoteža se isprobava na časovima fizičkog a zatim se razmatra u istoriji i geografiji. Kod dece se podstiče radoznalost, timski rad i razvoj socijalne inteligencije, a rezultati se prepoznaju kada oni napuste školu.

Najveći broj bivših Valdorf učenika su snalažljivi ljudi, kod kojih je dečja radoznalost prerasla u kritičko mišljenje, kojima je iskustvo eksperimentisanja sa bojom, oblikom i pokretom pomoglo da razviju veštine rešavanja problema, i kod kojih je prožetost svih sadržaja umetnošću proizvela kreativan pristup životu i problemima koje on neminovno nosi.

Ono po čemu su Valdorf vrtići prepoznatljivi je izgled prostorija u kojima deca borave. Deca formiraju sliku o sebi kroz kontakt sa svojim okruženjem. Veliki broj dece danas provodi dosta vremena u okruženju punom plastike, šarenih elemenata i igračaka koje proizvode neprirodne zvuke, gde su im čula neprestano "bombardovana" impresijama. Proizvođači igračaka bi to verovatno nazvali stimulacijom psiho-motornog razvoja deteta, što je razumljivo - njihov posao je da prodaju igračke koje prave i u tom cilju ih moraju učiniti poželjnim odraslima. U Valdorf vrtićima nema šarenila, plastičnih igračaka, TV ekrana ili CD plejera.

Zidovi su pastelnih boja, nameštaj je od drveta a važan element enterijera su zavese i zastori od muslina nežnih boja koji često vise sa tavanice i u uglovima prostorija, doprinoseći stvaranju osećaja prozračnosti i mekoće u prostoru. Ako bismo probali rečima da opišemo suštinu detinjstva, ono što dotaknemo kada se zagledamo u oči beba i male dece, verovatno bi se tu našle reči kao što su bezgraničnost, lakoća, čistota, otvorenost, veličanstvenost, misterija, ljubav, radost, jedinstvo, svetlo, bezvremenost...

To su reči kojima mnogi odrasli opisuju doživljaj posete Valdorf vrtiću. Danas, kada beba dođe u porodicu, ta bezgraničnost i veličanstvenost koju donese sa sobom, često budu veoma brzo potisnute bukom i šarenilom svega onoga što mi odrasli smatramo da ide uz detinjstvo, a zapravo je samo komercijalizacija detinjstva. Valdorf pedagozi se angažuju širom sveta u nastojanjima da se detinjstvo sačuva od komercijalizacije da bi deca mogla da se razvijaju svojim prirodnim ritmom.

PageBreak

Rad na sebi

Valdorf pedagogija se zasniva na sagledavanju prirode ljudskog bića kao jedinstva duha i materije. U vremenu u kojem je naša civilizacija duboko ukorenjena u materijalizam, Valdorf vrtić je prostor u kojem deca imaju priliku da dožive, a odrasli da se prisete da je sve oko nas energija. Kontakt sa drvenim nameštajem, igračkama ili posuđem u ovakvom okruženju daje detetu mogućnost da oseti vibraciju života koji je nekada kroz to drvo strujao. Igranje sa materijalima poput pčelinjeg voska, vune, svile, jeste svojevrstan način stimulisanja prirodnog toka energije u telu. Zvuci instrumenata poput lire i pentatonskih frula, kao i smiren glas vaspitača koji priča bajke, jesu poput milovanja unutrašnjeg bića deteta.

Važan aspekt Valdorf pedagogije je i utemeljenje rada vaspitača i nastavnika u ideji da rad sa decom počinje radom na sebi. Deca mlađeg uzrasta uče kroz imitaciju, i to ne samo onoga što čuju i vide od nas, već i onoga što osete ili dožive. Kada malo dete vidi odraslog da piše, i ono posegne za olovkom i želi da imitira pokrete koje vidi da odrasla osoba pravi. Ali pored tih spoljašnjih manifestacija našeg ponašanja, deca imitiraju i ono što se dešava u nama. Neretko se događa da kada je majka uznemirena, dete počinje da plače, a svi nastavnici su doživeli da onih dana kada su posebno nervozni i imaju malo energije, deca u njihovim odeljenjima budu mnogo nemirnija nego inače. Na neki način, roditeljstvo i bavljenje decom se može sagledati kao put ličnog razvoja, a ta mala bića koja su nam poverena na čuvanje kao naši učitelji.

Vaspitači u Valdorf vrtiću znaju da je rad sa decom jedan vid energetskog rada. Njihov zadatak je da u prostoru vrtića stvore "polje" određene vibracije u koje svakog dana primaju decu i u kojem deca bivaju osnažena energijom tog polja. Šta je to što stvara tu lekovitu vibraciju? Prvenstveno ritam. Ritam je ono što nas održava u životu - ritam našeg disanja, otkucaja srca, ritam sna i jave, dana i noći... Aktivnosti u Valdorf vrtiću se veoma pažljivo osmišljavaju da bi odražavale ritam disanja. Naizmenično se organizuju aktivnosti kroz koje deca primaju, upijaju, dobijaju, i aktivnosti kroz koje deca otpuštaju, stvaraju, iznose iz sebe... Slušanje bajke je kao udah, dete prima određene slike koje nastavljaju da žive u njemu, a modelovanje voskom je kao izdah, dete sliku koju je stvorilo otpušta u vosak i materijalizuje je. Same po sebi, ove aktivnosti su takve da kod dece pokrenu prijemčivost i kreativnost, ali zadatak vaspitača je da svojim prisustvom, bez mnogo intervencije, stvara prostor u kojem deca "dišu".

Mnogi od nas koji smo odrasli zaboravili smo kako da sa decom budemo u tišini, kako da ne "intervenišemo", kako da ako dete nešto crta, ne zapitkujemo šta to crta, ne komentarišemo kako je to lepo, ne dajemo predloge kako to može da bude još lepše... Naravno da je deci potreban pozitivan povratni komentar i da je važno da dožive da je ono što rade primećeno, prihvaćeno i cenjeno, ali je isto tako važno na koji način im se daje povratni komentar. Da bismo ostvarili smislen kontakt sa decom, moramo da budemo u smislenom kontaktu sa sobom. Mi ne možemo sagledati i dotaći detetovo biće iz površine svog bića, moramo se upustiti u svoju dubinu, okrenuti se unutra, dotaći sebe.

Na izvestan način, rad sa decom i odgoj dece je neka vrsta luksuza. Roditelji, vaspitači i nastavnici se svakodnevno suočavaju sa životom koji teče kroz decu i ne dozvoljava im da se "uspavaju". Svakodnevno dobijaju podstrek da rastu, uče i razvijaju se. Izazov je pronaći snagu u sebi da se menjaju navike, prevazilaze otpori, otpuštaju stari obrasci ponašanja. Nagrada je - direktna povezanost sa izvorom Života!

U Srbiji će Valdorf pedagogija zaživeti u praksi kroz Valdorf vrtić koji je počeo sa radom u septembru 2013. godine u Beogradu. Oko njega se okupila grupa iskusnih i posvećenih teoretičara i praktičara Valdorf pedagogije koji željno iščekuju da se ovoj inicijativi priključe deca i roditelji.