Sedam najčešće potisnutih emocija

Ovo su najčeśćih sedam emocija koje mnogi od nas potiskuju. Imajte na umu da su te emocije izvor većeg dela naših unutrašnjih borbi, neprimerenog ponašanja i nezadovoljstva, piše Snežana Nena Bujošević.

Potisnuti bes utiče na sve nas. Svaki vid negativog odnosa prema nama (zadirkivanje, maltretiranje, odbacivanje, itd.) u detinjstvu ili negiranje osnovnih ljudskih potreba, može dovesti do potisnutog besa. A taj naš tiranski deo može da utiče toliko na nas da možemo da budemo ogorčeni bukvalno na sve i svakoga. Potisnuti bes može dovesti do anksioznosti, depresije i hroničnog bola.

Potisnuta tuga i žalost - Kada se ne suočimo sa gubitkom u potpunosti, ta emocija postaje naš doživotni tihi teret. Uz potiskivanje naše tuge, mi potiskujemo i našu autentičnuradost. Plakanje koje nas ne dovede do katarze obično je oblik ego drame, a ne isceljenja. Ako se naš um neprekidno vraća na slike iz prošlosti (osobe, mesta ili nekog događaja), to je znak da se držimo nečega što zahteva našu pažnju i dublje razumevanje tog događaja.

Potisnuti stid i krivica - Stid i osećaj krivice su izgleda primarni modus operandi naše kulture; on se ogleda u tome na koji način se mi ponašamo kao roditelji i kako vaspitavamo naše potomstvo. To je takođe i osnova mnogih religija. Sramota i krivica su moćni alati manipulacije da nas navedu da radimo ono što neko drugi želi. Ove emocije su kod mnogih toliko ukorenjene u načinu komunikacije, da često ni ne znaju kako da komuniciraju a da ih podsvesno ne prenose. Na ličnom nivou, izbegavanje suočavanja sa stidom i krivicom ozbiljno koči naš psihološki razvoj.

Potisnuta mržnja - Još od ranog detinjstva mi smo naučeni da nije prihvatljivo mrzeti. Da li ovo čini da osećaj mržnje nestane? Ne. To nas samo tera da ga gurnemo u svoje nesvesno. Druge osobe se ne fokusiraju na naše reči u meri u kojoj prepoznaju i upijaju naša osećanja. Čak i kada kažemo „Volim te”, ove reči mogu biti maska za prikrivenu mržnju. Zapamtite, koju god emociju da potisnete, ona postaje mogo jača u vama i projektuje se na druge.

Potisnuti strah Kada smo izloženi normalnim dozama straha, u nama se prirodno budi bori se ili beži reakcija. Nasuprot tome, potisnuti strah nas potpuno imobiliše. Taj strah čini naš svet malim i ograničava opcije naše percepcije. Takođe, hronično drži naša tela u strahu i oštećuje naše bubrege.

Potisnuta želja Moć, bogatstvo, status, seks i kontrola dominiraju našom donjom dušom. Mnogi od nas, u pokušajima da budu „duhovni”, potiskuju te želje. Zajednička zamka je da verujemo da smo „bolji” od drugih identifikujući se kao „duhovni”. I time smo neizbežno potisnuli svoje osnovne želje. Kada negiramo postojanje naših želja, to čini da naša potisnuta zavist postaje sve jača.

Potisnuta zavist Dominantna vrednost u našem društvu je uspeh i činjenica koliko smo postigli u životu. Poređenje i lična dostignuća pojačavaju naš osećaj konkurencije. Subliminalne poruke načina razmišljanja „uspešne” osobe su: „Bolji sam od tebe.”, „Uhvatite me ako možete.”, „Nikada nećeš biti dobar kao ja.” Ili „Ja sam pobednik (što podrazumeva da si ti gubitnik).” Društvene mreže čine ljude depresivnima upravo zato što otvoreno sprovode ove poruke. Skrivena poruka iza mnogih društvenih postova je „Vidi kako sam sjajna” i „Vidi šta ja imam, a ti nemaš”. Ovaj oblik suptilnog zadirkivanja, ako toga nismo svesni, tera nas da nekome zavidimo na stvarima koje možda i ne želimo. Potisnuta zavist dovodi do depresije i anksioznosti („Moram to imati inače…!”).

Izvor: Sensa