Promena navika sama po sebi nije laka. To su znali još u antičkoj Grčkoj. Evo šta je Aristotel o tome rekao: "Mi smo ono što često radimo. Izvanrednost dakle nije pojedinačno delo već navika." A mnogi drugi naučnici su otkrili da je čovek rob navika. Po rečima Čarlsa Nobla: "Prvo mi stvaramo svoje navike nakon toga naše navike formiraju nas."

U svakom slučaju promena navika je još teža kada pravimo greške u tome. Evo koje bi bile najčešće greške koje se prave u pokušajima da se promene navike.

1. Pokušavanje da se promeni više navika u isto vreme.

Ovo je najverovatnije najčešća greška. Promena navika zahteva mentalan napor. Postoji otpor u ličnosti osobe protiv promene konkretne navike, koji pokušava da osobu vrati u zonu komfora poznatog ponašanja. A vrlo često se dešava da se suočavamo i sa otporom od strane drugih ljudi. Ti otpori od strane najbližih mogu nastati iz različitih razloga i generalno njihovim motivima se ne treba previše baviti.

Kako da se oslobodimo ograničavajućih uverenja i navika...

Promena samo jedne navike se može činiti kao sitnica ali, verujte, nije. Kakvu korist imamo od toga što hoćemo da promenimo naš celokupni život u jednom trenutku ako iskustvo drugih ljudi pokazuje da je to nemoguće (a istorija nas uči da je to pošlo za rukom samo malobrojnima, kao što su Buda ili Isus).

Ukoliko smo previše dugo čekali da preduzmemo promenu, pa smo sada nestrpljivi, moramo shvatiti da ukoliko zaista hoćemo da promenimo svoj život moramo to uraditi strpljivo, korak po korak, naviku po naviku. Moramo prigrliti strpljivost u promeni navika. Kao u onom poznatoj mudrosti: "Svako putovanje započinje prvim korakom."

2. Ne dajemo dovoljno vremena da se nova navika u potpunosti usvoji.

I ova greška, kao i prethodna, ima veze sa strpljivošću. Većina ljudi ne razume da je za konsolidaciju navike potrebno njeno ponavljanje najmanje 21 put ili dan. Moje mišljenje je da ovo pravilo važi samo kada je u pitanju ne preterano duga ili značajna navika. Ali u svim drugim slučajevima potrebno je više od 21 dana - ponavljanja da bi se neka navika prihvatila kao uobičajeno ponašanje. Zato je preporuka da kada usvajamo novu naviku ili menjamo staru, dozvolimo sebi najmanje 60 do 90 dana za njihovo usvajanje, pri tom dozvoljavajući sebi nekoliko perioda privremenog odustajanje ili neuspeha.

3. Vraćanje na staru naviku zbog osećaja komfora koji ona pruža.

Promena je teška ne samo zbog raznih strahova koji je prate već i zbog osećaja diskomfora koji prati svako odustajanje od starog i dobro poznatog, ma koliko ono bilo negativno. Ponekad se ta neprijatnost oseća kao telesni bol. Telo šalje informacije da se dešava nešto što je neuobičajeno. Šta u tom slučaju raditi? Tada je potrebno stalno podsećanje zašto nešto menjate. Potrebno je da uporno podsećate sebe na sve negativnosti koje vam stara navika stvara, kao i na sve prednosti koje će vam njeno menjanje doneti.

4. Ciljanje na savršenstvo umesto na poboljšanje.

Postoje ljudi koji od sebe zahtevaju mnogo više nego što je ljudski moguće. Oni za sebe vole da kažu da teže savršenstvu u svemu što rade. Na žalost, savršenstvo je nemoguće. Zbog toga je takvim osobama mnogo teže da promene neku naviku jer ne prihvataju situacije kada se normalno izgubi ritam i regresirati na staro ponašanje i staru naviku.

PageBreak

Čime zameniti stare navike

Umesto da sutradan nastave sa usvajanjem nove navike kao da se ništa nije desilo, oni odustaju i pri tom jako sebe okrivljuju ili omalovažavaju. Ako pripadate ovoj grupi ljudi svaki put kada zbog svog perfekcionizma dođete u iskušenje da odustanete, podsetite sebe da niste Supermen ili Superžena i da je savršenstvo nemoguć cilj.

5. Bolje je staru naviku zameniti novom koje je bolja, nego samo se rešiti stare navike i na njenom mesto ostaviti prazan prostor.

Iskustvo je pokazalo da je menjanje navika mnogo uspešnije ako se stare zamene novim navikama. Ljudi koji samo prestanu sa nekom starom navikom, na primer da redovno jedu slatkiše, mnogo češće se vraćaju staroj navici posle određenog vremenskog perioda, u poređenju sa ljudima koji jedenje slatkiša zamene jedenjem suvog ili svežeg voća.

Kako da promenimo loše navike hipnozom...

Psiholozi su ovu pravilnost objasnili činjenicom da ljudski um ne trpi prazan prostor ili vakuum. Sve navike imaju ili su imale neku funkciju u životu osobe. Kada se eliminišu iz ponašanja, za sobom ostavljaju neispunjeni prostor koji traži ispunjenje i ukoliko se ne pronađe kvalitetnije rešenje postojaće težnja da se staro ponašanje vrati.

6. Učite na greškama i uspesima drugih ljudi.

Bez obzira na to koju naviku pokušavate da promenite imajte na umu da su to pokušavali i pre vas, sa više ili manje uspeha. Zbog toga je korisno učiti iz iskustva drugih ljudi. Zašto bismo ponavljali tuđe greške kada možemo da ih izbegnemo. Isto tako, mnogo je značajnije koristiti se pozitivnim načinima do kojih su drugi ljudi došli u pokušaju da se promene. Po principu više ljudi više pameti.

Važno je stalno rasti i napredovati u životu, što iziskuje potrebu za promenom starih obrazaca, ponašanja i navika. Pošto je jasno da to nije lak zadatak treba ga što je više moguće olakšati. Izbegavanje najčešćih grešaka u tom procesu je jedan od načina olakšavanja menjanja destruktivnih navika. Ali iznad svega je potrebno biti strpljiv i uporan. Uz upornost i mudrost sve je moguće.

Tanja Šešum je psihoterapeut, homeopata i floriterapeut