6 ZNAKOVA DA VAS OSOBA NE SLUŠA: Šta prekomereno upotrebljava i na kom polju iskazuje agresivnu dominaciju

Postoji velika razlika između razgovora i čekanja da dođete na red da govorite. Razlika se svodi na slušanje. Često ljudi koji mnogo pričaju imaju tendenciju da monopolizuju razgovore, ne slušajući zaista šta drugi imaju da kažu.

To je uobičajen scenario kada imate posla sa onima koji mnogo pričaju, ali nikada istinski ne slušaju. Ove osobe često monopolizuju razgovor, pričajući isključivo o sebi.

Postoji stalna želja za kontrolom i pažnjom. Razmislite o tome, delite iskustvo ili izražavate mišljenje, i pre nego što završite, oni uskaču sa svojom pričom.

Kao da ih ne zanima ono što imate da kažete; samo čekaju svoj red da progovore. Ovakvo ponašanje se više odnosi na izražavanje sopstvenih misli nego na razumevanje tuđih.

2) Ignorisanje neverbalnih znakova

Zamislite da imate prijatelja koji voli puno da priča. Sedite na kafi, a on ne napravi pauzu ni da udahne, već kao navijen bez prestanka govori. Nije vam dan, loše se osećate i pokušavate da mu date do znanja neverbalnim znakovima da niste za priču, ali on ignoriše.

Ignorisanje neverbalnih znakova je još jedno ponašanje koje često pokazuju ljudi koji mnogo pričaju, ali ne slušaju. Toliko su fokusirani na sopstvenu priču da propuštaju ove suptilne znakove drugih. Biti u stanju da čitate i odgovarate na neverbalne znakove tokom razgovora je bitna veština. To pokazuje da ne čujete samo reči, već da zaista slušate i razumete emocije i misli druge osobe.

3) Često menjanje teme

Svi znamo tu osobu koja, usred razgovora, iznenada pomeri fokus na nešto potpuno nepovezano. Oni koji puno pričaju, ali ne slušaju iskreno, često pokazuju ovakvo ponašanje.

Umesto da ostanu pri aktuelnoj temi, pokažu interesovanje i postavljaju relevantna pitanja, oni prelaze na nešto drugo o čemu žele da razgovaraju. Ovo često preskakanje tema ukazuje na nedostatak angažovanja u onome što druga osoba govori.

To šalje poruku da njihove misli ili osećanja nisu toliko važna ili zanimljiva koliko ono što pričljiva osoba ima da kaže. Slušanje nije samo slušanje reči; radi se o angažovanju sa sagovornikom i pokazivanju istinskog interesovanja za njegove misli i osećanja. 

4) Nedostatak empatije

U srcu svakog smislenog razgovora leži empatija – sposobnost da se razumeju i podele osećanja drugih. To je ono što nas povezuje, omogućavajući nam da vidimo svet tuđim očima.

Međutim, ljudi koji puno pričaju, ali ne slušaju istinski, često se bore sa ovim. Toliko su zaokupljeni sopstvenim mislima i osećanjima da zaboravljaju da se uključe u emocijeosobe sa kojom razgovaraju.

Zamislite da podelite teško iskustvo, nadajući se razumevanju ili utehi, samo da bi druga osoba to opušteno odbacila ili još gore, počela da priča o sopstvenim problemima.

Može se osećati kao udarac u stomak. Empatija je više od kvaliteta koji je lepo imati; to je vitalni deo ljudske veze. Kada ne saosećamo tokom razgovora, propuštamo prilike da uspostavimo dublje veze i istinski razumemo one oko nas, poručuju sa sajta Hack Spirit.

5) Prekomerna upotreba reči „ja“

Tokom razgovora, reči koje koristimo mogu otkriti mnogo o našem fokusu. Većinu rečenica počinju sa „mislim“, „verujem“ ili „prema mom iskustvu“. 

Ljudi koji puno pričaju, ali ne slušaju istinski, često koriste reč „ja“. Njihovi razgovori su ispunjeni njihovim mišljenjima, iskustvima i perspektivama, ostavljajući malo prostora drugima da podele svoje misli.

6) Nepoštovanje tuđeg mišljenja

Priznavanje doprinosa drugih je ključni deo efikasne komunikacije. To pokazuje da cenite njihove misli i prisustvo. Međutim, za ljude koji puno pričaju, priznavanje tuđe vrednosti može biti retko.

Možda čuju šta govorite, ali to ne potvrđuju niti pokazuju da cene vašu perspektivu. Kao da se vaše reči jednostavno odbijaju od njih bez uticaja. Ovaj nedostatak priznanja može učiniti da se druga osoba oseća  potcenjeno. 

Saznajte koja 3 znaka pokazuju da je osoba ljubomorna na vas.

BONUS VIDEO:

Sensa/A.S.