Ako ovo često radite, imate ono što svi priželjkuju: Naučnici tvrde da je znak visoke inteligencije

Postoji jedan stereotip o „nespretnom profesoru“, koji zna svaki čovek na svetu: on je potpuno rasejan, zaboravlja na najjednostavnije stvari u svom životu, ne zna gde je stavio naočare ili koji je dan u nedelji. Možda je profesor senilan od starosti? Ili je možda jednostavno pokušavao da zapamte toliko toga da njegov um više ne može da se nosi sa opterećenjem? Ukoliko i vi stalno nešto zaboravljate poput rasejanog profesora, to nije znak za uzbunu, već zapravo znak visoke inteligencije, kaže nauka

Čini se da su rezultati studije sa Univerziteta u Torontu iz 2018. sadrže vredne informacije o kojima treba da razmišljate. Oni su ispitivali odnos između pamćenja, inteligencije i učenja uopšte – tačnije, ulogu zaborava u učenju i sticanju znanja.

Istraživači su zaključili da zaborav nije samo uobičajen problem sa kojim se suočavamo, već je i važan deo procesa učenja!

Oni objašnjavaju da zapravo uloga „sećanja“ nije da čuva sve činjenice i podatke koji nam se prikazuju tokom života i da ih po volji prizivamo, već da sortira informacije koje ulaze u naš mozak, čuvajući samo ono najvažnije za stvaranje odluke u budućnosti.

„Pravi posao pamćenja je da optimizuje donošenje odluka“, objasnio je koautor studije Blejk Ričards u intervjuu za časopis Woman's Health. Važno je da mozak zaboravi nevažne detalje i koncentriše se na ono što će pomoći u donošenju odluka u stvarnosti. Kada pokušavate da shvatite šta se dešava oko vas, a vaš mozak se stalno priseća mnogih nekompatibilnih uspomena, postaje teže doneti informisanu odluku."

Da li ste se ikada zapitali zašto neke stvari zaboravljate, a druge savršeno pamtite?

Istraživači Pol Frankland i Blejk Ričards proveli su godine proučavajući i analizirajući informacije o moždanoj aktivnosti, pamćenju i gubitku pamćenja, uključujući studije sprovedene i na ljudima i na drugim životinjama. Otkrili su da su svi podaci na koje su naišli došli do istog zaključka – proces „zaboravljanja“ je važan deo učenja, zadržavanja novih informacija i demonstriranja višeg nivoa inteligencije.

Zapitajte se kako vaš mozak odlučuje koje informacije će zadržati, a koje odbaciti. Verovatno ste primetili da ne možete da se setite nečeg važnog, kao što je rođendan vašeg rođaka, ali kada se "Bohemian Rhapsody" pojavi na radiju, nemate problema da zapamtite svaku reč. Cela poenta nije u tome da neke informacije smatrate „važnim“.

Kako mozak bira šta će upamtiti

Prema CNN-u, Ričards je takođe govorio o ovim studijama na sledeći način:

„Svi se divimo ljudima koji mogu da pobede u nekoj mentalnoj igri, ali činjenica je da je evolucija oblikovala naše pamćenje ne da pobeđujemo u trivijalnim igrama, već da donosimo inteligentne odluke. A ako pogledate šta je potrebno za donošenje dobrih odluka, možete tvrditi da je zaboravljanje nekih stvari veoma korisno. Ne zaboravite sve, a ako zaboravljate češće nego obično, to može biti razlog za zabrinutost. Ali ako zaboravljate manje detalje, to je verovatno znak da je vaš sistem pamćenja savršeno zdrav i da radi upravo ono što bi trebalo da radi. Umesto da čuvamo sve beskorisne informacije koje naši telefoni mogu da sačuvaju za nas, naš mozak se oslobađa za skladištenje uspomena koje su nam zaista važne."

Kao što možete videti iz primera iznad, svog rođaka možete videti samo nekoliko puta godišnje, što ograničava verovatnoću da ćete morati da zapamtite informacije o njemu, ali dok putujete sa svojim najboljim prijateljima, slušanje "Bohemian Rhapsody" na radiju i horsko pevanje jeste sećanje na koje ćete se vi i vaši prijatelji često prisećati kada razgovarate o „dobrim starim vremenima“. Vaš um se seća ove informacije, shvatajući da je pesma važan detalj u sećanju koji će se mnogo puta pojaviti u budućnosti.

Dakle, sledeći put kada vas neko optuži da ste zaboravni, samo se osmehnite. To samo znači da vaš mozak radi kako treba i da imate toliko važnih informacija da ne možete da vas ometaju takve male stvari.

BONUS VIDEO: