7 osobina ukazuje na nizak IQ: Ako neko koristi tri reči i vidi svet u dve boje, ne ulazite u raspravu

Inteligencija se može definisati kao opšte mentalne sposobnosti osobe da rasuđuje, rešava probleme i uči. Nečiji nivo inteligencijeuključuje njihove kognitivne sposobnosti, kao što su percepcija, jezik, planiranje i pamćenje.

1. Nisu mnogo radoznali

Ljudi sa niskim koeficijentom inteligencije pokazuju malo interesovanja za učenje novih stvari ili dublje kopanje u teme koje već razumeju. Zadovoljni su što imaju plitku konceptualizaciju problema, bez razmišljanja o osnovnim uzrocima. Takođe imaju manji rečnik i nižu intelektualnu radoznalost u celini. Ne razmišljaju izvan svog sopstvenog pogleda na svet i imaju ograničenu sposobnost da vide perspektive drugih ljudi, što ih može učiniti prilično bliskom.

2. Teško se prilagođavaju novim situacijama

Ljudi sa niskim koeficijentom inteligencije često imaju teškoće u novom okruženju. Mogu imati problema sa planiranjem i rešavanjem problema, što se pretvara u poteškoće da se naviknu na nova mesta ili nove uloge. Iako neko sa niskim koeficijentom inteligencije može da ima veštine koje izgledaju dobro na papiru, često su u izazovu kada budu bačeni u stvarne životne situacije i nemaju mentalni kapacitet da pronađu izlaz.

3. Ne znaju šta sve ne znaju

Ljudi koji imaju nizak koeficijent inteligencije mogu misliti da su zapravo veoma inteligentni, što se naziva Dunning-Krugerov efekat. Prema tom efektu, ljudi koji zapravo vrlo malo znaju o određenoj temi pretpostavljaju da su veoma upućeni u to. Psiholog Dejvid Daning napisao je da je "obim neznanja ljudi za njih često nevidljiv“. On je to nerazumevanje sopstvenih mentalnih ograničenja nazvao "meta-neznanjem“ ili neznanjem o "mnoštvu načina na koje pokazuju praznine u znanju“. Dok ljudi sa visokom inteligencijom otvoreno prepoznaju ono što ne znaju, ljudi sa niskom inteligencijom idu suprotnim putem. Nedostaje im intelektualna poniznost, što znači da ne priznaju da se bore da razumeju određene teme. To stvara nivo niske svesti o sebi i često naduvan osećaj sebe ili ega.

4. Vide svet crno-belo

Nizak koeficijent inteligencije obično znači da neko vidi svet oko sebe veoma crno-belo. Definišu društvo na rigidan način i imaju problema da vide da postoji sivi prostor ili dvosmislenost. Američka psihološka asocijacija naziva misaoni proces "dihotomno mišljenje“ ili "polarizovano mišljenje“, a definiše se razmišljanjem u terminima polarnih suprotnosti, ne priznajući da postoje i drugi mogući ishodi osim dva ekstrema - dobrog i lošeg. Ljudi koji pokazuju dihotomno razmišljanje vole da koriste reči poput "uvek", "nikad" i "nemoguće" kada opisuju sebe ili svoju situaciju u životu. Takvo razmišljanje može izazvati stres u odnosima jer ljudi vide druge kao da čvrsto padaju na jednu stranu spektra i ne mogu da prepoznaju svoje urođene nijanse.

Japanska studija iz 2021. otkrila je vezu između dihotomnog razmišljanja i niskih kognitivnih sposobnosti, zajedno sa niskom težnjom za obrazovnim dostignućima. Ljudi koj tako misle ne rade na tome da prošire svoj pogled na svet i ne pokušavaju da nauče nove stvari - zadovoljni što postoje u svojoj strogo definisanoj kutiji, bez prihvatanja složenosti ljudskog iskustva.

5. Ne menjaju mišljenje često

Ljudima sa niskim IQ nedostaje kognitivna fleksibilnost ili sposobnost da budu otvorenog uma. Kao rezultat toga, oni su tvrdokorni u svom razmišljanju i ne menjaju svoje mišljenja često i često nikad. Čak i kada im se predoče nove informacije, odbijaju da promene svoje mišljenje. Ovi ljudi takođe ne prihvataju intelektualno izazove i mogu postati oštri i agresivni ako se njihov stav dovede u pitanje. Ta osobina je povezana sa vrlo malo radoznalosti, jer ne žele ili ne mogu da vide da postoje drugi načini postojanja.

6. Nedostaje im empatija

Prema jednoj istraživačkoj studiji iz Kine iz 2019. godine, visoko inteligentni ljudi su više empatični od ljudi sa niskom inteligencijom. Studija je definisala inteligenciju kao sposobnost "rasuđivanja, planiranja, rešavanja problema, razmišljanja apstraktno, razumevanja složenih ideja, brzog učenja i učenja iz iskustva“. Ljudi sa višom inteligencijom imaju veću emocionalnu osetljivost i više brige za druge, za razliku od ljudi sa niskom inteligencijom. Ljudi sa niskim IK-om mogu pokazati manje empatije prema drugim ljudima.

7. Oni su egocentrični

Sagledavanje sveta iz tuđe tačke gledišta zahteva određenu količinu praktične i emocionalne inteligencije. Nizak IQ može učiniti da se neko previše fokusira na sopstveno iskustvo sveta i ne može da vidi van obrisa sopstvenog života. Istraživačka studija iz 2023. procenila je poglede na svet i svrstala ih u pet kategorija: lokalizovani, ortodoksni, pragmatičari, nagrada i preživeli. Lokalizovani pogled na svet nastoji da se pozabavi društvenim nejednakostima, dok ortodoksni pogled na svet želi da očuva status kvo, a pragmatistički pogled na svet se fokusira na zaštitu sopstvenih interesa. Istraživači uspostavljaju vezu između pristupa obrazovanju i informacijama i otvorenog pogleda na svet, za razliku od onih sa ograničenijim pogledima na svet, gde ljudi imaju tendenciju da misle samo o sebi i sopstvenoj koristi.

BONUS VIDEO: