Zašto vas umaraju čak i stvari koje volite? Zašto je telo lenjo kad je zdravo, a vi ne želite da se pomerite? Ponekad dođe trenutak kada se čini da ste izgubljeni u magli. Vaša glava je prazna, a telo teško. Ne želite ništa. Ne radi vam se ništa, ne priča vam se i ne ustaje iz kreveta. Ne želite da gledate čak ni omiljenu TV seriju jer čak i ona zahteva trud.
I počinjete da prekorevate sebe: "Slab sam. Nisam ništa postigao. Lenj sam.“ I što se više grdite, to dublje tonete.
A evo istine koja se retko izgovara naglas: lenjost nije vaš slabost, to je jezik kojim vaša duša vapi za pomoći, što je briljantno objasnio Mihail Labkovski, čuveni ruski psiholog i veliki poznavalac ljudske duše.
Zašto se umaramo čak i od stvari koje volimo?
Kaća je talentovana dizajnerka. Njeni radovi se objavljuju u časopisima, klijenti je traže. Ona ima sve što joj je nekada izgledalo kao san: poštovanje, slobodu, stabilan prihod. Ali svako jutro je podvig. Misli o poslu ne izazivaju zadovoljstvo, već knedlu u grlu. Sve joj je teže da stekne prijatelje. I počinje da misli da nešto nije u redu sa njom. Pokušava da se razveseli: prijavljuje se na razne kurseve, plaća članarinu u teretani, ide na planinarenje za vikend. Ali ništa ne pomaže da obnovi energiju. Zašto?
Zato što nije reč o umoru, već o smislu. Zato što ona živi po inerciji, a ne po želji. A njena "lenjost" nije lenjost, već odbijanje da učestvuje u igri koja joj više ne donosi radost.
Kada telo zakaže
Ali ponekad smo slomljeni ne dušom - već telom. Osećate se kao da ne možete da ustanete iz kreveta. Uobičajene radnje su vam teške, pamćenje otkazuje, iritira vas bilo kakva buka. Snaga vam jenjava i osećate se kao da ste samo lenji.
Ali u stvarnosti, možda vam nedostaje gvožđe, vitamin D, imate hormonski disbalans, hronično ste umorni ili imate upalu. To je fiziologija. U takvim trenucima, nema smisla sami sebi pumpati motivaciju. Nije moguće razmišljati pozitivno kada mozak jednostavno ne dobija dovoljno kiseonika. A onda radite sa psihom.
Kada je telo zdravo, a i dalje ne želite da živite
Sve ste proverili i testovi su normalni, sve je u redu. Ali osećaj je kao da je neko unutra ugasio svetlo. Sve izgleda u redu, ali vi ništa ne želite. To znači da lenjost sada govori drugim jezikom i kaže: "Više ne verujem u to kuda ideš."
Potencijalni razlozi:
- Strah je da nećete moći da ostvarite svoj san, pa je lakše ne početi.
- Navika je da se živi prema tuđim očekivanjima, gubeći kontakt sa samim sobom.
- Samoobmana - "sviđa mi se ovaj posao“, iako mu se sve u vama opire.
- Nisko samopoštovanje - "svakako ću sve zabrljati.“
Možete čupati kosu, gledati motivacione video-zapise, čitati liste "10 stvari koje uspešni ljudi rade ujutru“. Ali ništa se neće promeniti dok ne čujete glavno pitanje: Šta želite? Zaista. Bez "mora“, "trebalo bi“ i "svi to rade“.
Kako povratiti sposobnost da želite
Briljantno pravilo glasi: ako želite, idite do kraja. Želja je kao slab plamen unutra. Ako ga svaki put kažete "ma dobro, ne sada“, on se ugasi. I u nekom trenutku ugasi se zauvek.
Labkovski, ruski psiholog, insistira: ako nešto želite (i ako je stvarno), uradite to. Ne menjajte mišljenje, ne odustajte. Čak i ako usput izgubite motivaciju, završite ga.
Obećali ste detetu da ćete organizovati rođendansku zabavu - uradite to, čak i ako ste umorni. Nije reč o "moranju“ - radi se o unutrašnjoj disciplini duše. Samo na taj način želje mogu postati podrška, a ne prolazna fantazija.
Ne morate odmah da izgradite karijeru iz snova. Nema potrebe da se planira "život iznova“. Počnite od male želje. Iznutra, ne spolja.
Postavite sebi samo jedno pitanje: "Šta želim sada da jedem?" Ne da bude korisno. Ne ono što je u frižideru. Šta želite? Kajgana sa sirom? Supa sa kedlama? Pita od maline? Ako postoji odgovor, dajte ga sebi. Bez "zasluživanja“. To je prvi korak da ponovo naučite da želite.
A onda - slušajte sebe još malo. Možda ćete čuti: "Želim da idem u šumu.“ Ili "Želim da ofarbam zidove.“ Ili "Samo želim da ležim pod ćebetom sa knjigom i da me niko ne uznemirava.“
Ako je to vaša želja, to će vam dati snagu.
Zašto je važno pratiti svoje želje?
Želeli ste da provedete veče sa prijateljima, počeli ste da se pripremate, ali do večeri ste izgubili želju - ipak se nađite sa njima. Ako želite da počnete da trčite, izađite napolje najmanje 10 minuta. Čak i ako inspiracija nestane. Čak i ako je apatija ponovo preuzela kontrolu. Vaše "ja“ mora da se pobrine da se njegove želje poštuju.
Tako stvarate novi ugovor sa sobom: "Ono što osećam je važno.“ I to je, u suštini, prava podrška. Bez motivacije, bez podsticanja - ali iz samopouzdanja.
Lenjost je pauza koja ustupa mesto rastu
Lenjost nije nešto što treba prevazići. To je ono što treba dešifrovati. To je pauza nakon koje može početi pravi život. Ne zato što ste postali produktivniji - već zato što ste sami to čuli.
Ponekad je lenjost način na koji psiha kaže: "Boli me.“ Ponekad kaže "Ne razumem o čemu se ovde radi.“ Ponekad viče "Toliko dugo sam svima ugađao da sam zaboravio ko sam.“
A onda sve što treba da uradite jeste da se ne grdite, već da udahnete duboko. Da prestanete da budeete efikasn. I samo budite. Saznajte šta Labkovski misli o supehu u životu.
Dakle, šta radite ako vas je lenjost obuzela:
- Prestanite da se grdite. To je gorivo za vatru, a ne rešenje.
- Proverite svoje zdravlje. Umor može biti fizički.
- Zapitajte se: "Šta želim upravo sada?“ - i uradite to.
- Pronađite barem jednu želju i ostvarite je.
- Dozvolite sebi da budete "niko“. U tome nema ništa loše.
Navikli smo na činjenicu da je "normalna osoba“ neko ko je uvek veseo, usmeren je na rast, zna šta želi i ide ka tome sa sjajem u očima. Ali to je mit.
Ponekad ne znate šta želite. Ponekad ne želite ništa. I to nije neuspeh. To je poziv da skrenete sa utabanih staza i pronađete svoj put.
Proleće uvek počinje tišinom zime, poručuje Labkovski.
BONUS VIDEO:
