Da li je način na koji smo odlučili da živimo zaista najbolji mogući način na koji bismo mogli živeti?
"Takva mi je sudbina"...
Bilo kako bilo, tek ljudi u zoni komfora žive na određen način. Reklo bi se da žive prema unapred smišljenom scenariju koji često, kako je govorio Erih Bern, bude nesvesan način na koji smo mi odlučili da živimo, iako to nije najbolji mogući način na koji bismo mogli živeti.
Živimo prema nekoj utvrđenoj rutini, radimo stvari zato „što to tako treba", zato što osećamo pritisak sredine ili drugih ljudi da živimo na određen način, ne usuđujemo se da sledimo svoje autentične želje, mada kada dovoljno dugo živimo na ovaj način, onda više ni ne znamo koje su to želje bile.
Osećanja koja često doživljavamo kada živimo na ovaj način su: dosada, nezadovoljstvo, osećaj praznine, neispunjenosti, otupelosti itd.
Kada sva osećanja imaju neku funkciju, tako i neprijatna osećanja imaju funkciju da nas motivišu da izađemo iz situacije koja nas ne zadovoljava i da uradimo nešto po tom pitanju. Neprijatna osećanja nisu nešto „što nas samo tako muči, ni krive ni dužne". Ona imaju funkciju da nam prenesu poruku da bi nešto trebalo da menjamo.
Ako smo baš revnosni u ignorisanju osećanja, bilo da ih poričemo ili potiskujemo i odlučimo da ništa ne preduzmemo, vremenom ćemo postati rezignirani, mrzovoljni, ozlojeđeni... A pamtiće nas po rečenicama kao što su : "takva mi je sudbina", "šta da se radi", "ćuti i trpi" i ostalim defetističkim klišeima koji odražavaju naš strah da izađemo iz zone komfora. Jer sreća živi negde drugde...Kao za inat...
Energetska i psihološka zaštita: kako mi sami utičemo na naše okruženje...
Osećanja koja često doživljavamo kada živimo na ovaj način su: dosada, nezadovoljstvo, osećaj praznine, neispunjenosti, otupelosti itd. Kada sva osećanja imaju neku funkciju, tako i neprijatna osećanja imaju funkciju da nas motivišu da izađemo iz situacije koja nas ne zadovoljava i da uradimo nešto po tom pitanju.
Da bismo izašli iz zone komfora, gde se osećamo udobno ali nezadovoljno, moramo rizikovati. To i sami znamo, pa pošto nam se ne rizikuje, izmišljamo razne razloge zašto je ispravno da ostanemo tamo i ne uradimo ništa. Međutim, sreća prati hrabre. To nije rečeno bez razloga. Znači da, ako se usudimo, nešto dobro možemo da očekujemo. U suprotnom ne.
