Naše prave potrebe su oni kvaliteti i karakteristike koji su nam potrebni kako bismo u potpunosti zdravo funkcionisali i osećali se povezanim sa najdubljim delovima sebe.

Jedno od pitanja koje nas najviše zbunjuje, a postavljamo ga sebi u raznim trenucima života je "Šta ja to želim?". Iako deluje da je lako odgovoriti na ovo pitanje, ono može izazvati veliku konfuziju, nervozu i strah. Konfuzija potiče od nesigurnosti u vezi toga šta želimo. Postoji toliko mnogo opcija i izbora u ovom Univerzumu izobilja.

Nervoza potiče od našeg osećanja da treba da odlučimo šta želimo što ranije, jer je naše vreme u fizičkoj formi ograničeno, a mi želimo da učinimo što više na našem putovanju. Strah se pojavljuje jer se plašimo da ćemo učiniti ono za šta mislimo da je "pogrešan" izbor (iako zaista ne postoji tako nešto kao "pogrešan" izbor, jer nam na nivou duše on služi, bez obzira kako ga doživljava naš ego um).

Moć misli: kada smo na višem a kada na nižem nivou svesti...

Pokušavanje da shvatimo „šta želimo" dok ostajemo u raznim stepenima odvojenosti na mentalnom, emotivnom, fizičkom ili duhovnom planu može biti izazov. Unutrašnji konflikt nastaje zato što možemo zatražiti stvari u životu koje dolaze od društvenih okolnosti, projekcija i očekivanja drugih ljudi.

Verujemo da kada jednom te stvari koje želimo dođu u naš život, osećaćemo se ispunjenijim i imaćemo veći smisao postojanja i shvatanja naših života. Ovo nije redak slučaj, naprotiv.

U nekim trenucima manifestujemo upravo sve ono što smo mislili da želimo, a ipak osećamo nedostatak, razočaranje i nezadovoljstvo. Kada stvaramo i manifestujemo život građen od strane verovanja i percepcija ega, možemo promašiti suštinu naše evolucije.

Ne možemo pronaći istinsku ispunjenost, svrhu, blaženstvo i zadovoljstvo samo dobijanjem onoga što želimo, zato što naše istinski osnovne potrebe neće uvek biti odmah zadovoljene.

Naše prave potrebe su oni kvaliteti i karakteristike koji su nam potrebni kako bismo u potpunosti zdravo funkcionisali i osećali se povezanim sa najdubljim delovima sebe. Ta potreba se mora zadovoljiti u nama samima, od strane nas samih, ne treba je tražiti u drugoj osobi ili iskustvu.

PageBreak

Spoljni svet je konstantni odraz i izvor povratne informacije

Kada sami sebi ne dajemo ono što nam je potrebno, stalno za tim tragamo u spoljnom svetu. Stavljamo klipove u svoje točkove kada se ponašamo na ovaj način, i krivimo spoljni svet što ne ispunjava naše potrebe, ne shvatajući da ih moramo prvo razviti u sebi. Ovo često može voditi bolu i patnji.

Kada verujemo da će ono što želimo ispuniti naše osnovne potrebe pripremamo sebe za razočaranje.

Uvek je dobro vratiti se ideji da je spoljni svet konstantni odraz i izvor povratne informacije koja nam pokazuje šta treba lično da razvijamo i na čemu da radimo. Uzmimo primer osobe koja konstantno želi vezu zato što oseća da joj je to potrebno da bi se osećala voljenom, kompletnom i potpuno prihvaćenom. Ona je stvorila uverenje da kada jednom bude u odnosu, ove potrebe će automatski biti zadovoljene. Ovakve individue će početi vezu sa očekivanjem da će im druga osoba doneti to osećanje kompletnosti i ljubavi za kojim su tragali.

Možda su i doista manifestovali ono što su želeli (vezu), ali u najvećem broju slučajeva nisu dobili ono što su želeli (osećanje ispunjenosti i potpuno zadovoljstvo i ljubav prema samima sebi). Osnovne potrebe pronalaženja ispunjenosti, zadovoljstva i ljubavi prema samima sebi nisu bile potpuno razvijene do nivoa na kome bi veza u koju su ušli to mogla i da im vrati.

Kada um kaže "da", a podsvest "ne"...

Kada radimo na ispunjenju naših pravih potreba, postajemo svesniji i u dosluhu sa našim srcima i istinskim željama. Kada dostignemo ovu tačku u našem ličnom i duhovnom razvoju, naše prave potrebe i svetovne želje su mnogo usklađenije i u međusobnoj harmoniji. Više ne kreiramo i manifestujemo samo iz mesta ega, već više iz naše duše.

Kada kreiramo i manifestujemo sa ovog mesta tada biramo da u našu realnost unesemo sve što je od najvećeg dobra za nas i sve ostale. Kao rezultat tu je prirodno i organsko osećanje zadovoljstva, ispunjenosti, svrhe i značenja koje stiže sa mesta autentičnosti, integriteta i ljubavi.

Više nismo zbunjeni, puni nervoze i ne živimo u strahu pokušavajući da shvatimo šta želimo, a sve zato što smo se razvili i istrajali u ispunjavanju naših istinskih potreba.

Tekst: Vanessa Petronelli

Prevod: Marko Maoduš

Izvor: Nova svest