Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Gde roditelji greše kada grade jaku ličnost deteta: koja su "zabranjena osećanja" i kako se leče

Čuli ste za sindrom kapi u prepunoj čaši vode? Samo jedna mala kap, odnosno neka naizgled nebitna situacija, reakcija ili reč može da izazove pravu buru u nama, eksploziju emocija jer smo već siti svega, baš kao i puna čaša.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock

Ovaj fenomen i nauku koja stoji iza toga opisao je Zoran Milivojević u knjizi "Emocije".

Milivojević polazi od toga da postoji hronična deficitarnost u doživljavanju i/ili izražavanju osećanja, a da koreni ovakvog obrasca vode sve do detinjstva. Detetovo izražavanje emocija bilo je kažnjavano, osujećivano, ignorisano, rečju, zabranjeno od strane roditelja. Na taj način,osoba se uvek plaši da će drugi ljudi, na njena osećanja reagovati na isti način na koji su nekada reagovali članovi porodice ili drugi značajni ljudi iz njene prošlosti. Zbog toga deficitarna osećanja naziva i zabranjene emocije.

Šta nam govore strah, nelagoda i neodlučnost: psihološka analiza događaja u detinjstvu...

Najtužnije od svega je što se ovakvim roditeljskim zabranama krše osnovna ljudska prava na svoja osećanja. "Kada mu roditelji neprestano zabranjuju da oseća ili mu zabranjuju da oseća neko određeno osećanje, oni deformišu detetovu prirodnu emocionalnost," piše Milivojević, i nastavlja da su ovakve generalizovane zabrane na osećajnost obrazložene zabludama da osećanja nisu važna, da ona čoveka čine iracionalnim i slabim, da dovode do patnje u životu, itd.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj