Vreme u kome živimo, sve više napetosti i neizvesnosti uz umanjenje uporišta u osnovnim duševnim utočištima - bliskosti i osećanju poverenja, čine da se povremeno osećamo neraspoloženo. Ovo neraspoloženje neretko nazivamo " depresijom ". S druge strane, bolest ili gubitak bližnjih, neuspeh u karijeri ili međuljudski problemi takođe mogu da izazovu stanje tuge za koje neretko upotrebimo isti termin - depresija .

Savremeni čovek ima bogatiji psihološki rečnik i koristi sve složenije termine da izrazi sebe, i u tome često zanemari da jednostavno kaže - "tužan sam", "besan sam", "uplašen sam". Kada kaže " depresija", može da oseća samo neke od navedenih, tzv. osnovnih emocija ali zapravo upotrebom reči " depresija" sebe opisuje bolesnijim nego sto zapravo jeste. Sam sebi daje dijagnozu, što ipak treba ostaviti lekarima.

Karakteristike tuge i depresije: kako napraviti razliku između negativnih emocija...

Depresija je bolest koja utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdrvlje uopšte. Depresiju karakteriše povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, brizi i samookrivljavanju, usporen misaoni tok, beznadnadežnost i bespomoćnost.

PageBreak

Šta je teška depresivna epizoda

1. Raspoloženje

Promene raspoloženja mogu se smenjivati tokom dana: često je stanje teže ujutru, a raspoloženje se popravlja kako dan napreduje. Ipak, način promene raspoloženja može biti potpuno obrnut. Postoji nesposobnost uživanja u stvarima, stalni osećaj teskobe.Uz to, često postoji doživljaj beznađa.

2. San

Poremećen san, često s ustajanjem vrlo rano ujutro (tipicno je budjenje "u pet"), i nemogućnost nastavljanja normalnog sna, često usled "rojenja" neprijatnih misli. Kod manjeg broja postoji i preterano spavanje - "bežanje u san".

3. Usporenost

Opšte usporavanje misaonog toka, ali i govora i telesnih kretnji.

4. Energija

Manjak energije; gubitak apetita i pad telesne težine ili, ređe, pojačan apetit; smanjena želja za seksom; povlačenje od ljudi.

Pamćenje, koncentracija, misli, manjak koncentracije, zaboravnost, negativne misli o budućnosti, samookrivljavanje i nisko samopouzdanje, preokupiranost bolestima. Ako simptomi traju 2 nedelje ili više, gotovo svaki dan, govori se o depresivnoj epizodi. Prema težini kliničke slike, epizoda može biti blaga, umerena ili teška.

Kako zahvalnost deluje na naše zdravlje: lekoviti mentalni melem za depresiju...

Teška depresivna epizoda moze da bude udružena i sa bizarnim čulnim doživljajima i sumanutim idejama, i tada se radi o psihotičnoj teškoj depresivnoj epizodi. U toku života, deperesivna epizoda se može pojaviti jednom, ali i više puta. U drugom slučaju rec je o ponavljajućem depresivnom poremećaju. Ako se osim ponavljajućih depresivnih epizoda kod jedne osobe povremeno javlja i euforično raspoloženje koje traje dve ili više nedelja, tada je reč o bipolarnom poremećaju.

Izvor: Stetoskop